LogoLab

Često se dešava da se fokus stavi na motoriku govora, a da dete i dalje nema način da se izrazi.

Važno je razumeti razliku da:

- rad na pokretu
- rad na govoru
- rad na jeziku i komunikaciji

nisu iste stvari.

Dete može raditi na govoru, a da i dalje nema način da kaže šta želi, misli ili oseća.
Zato komunikacija ne treba da čeka.

Da li tvoje dete trenutno ima način da se izrazi?

Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji imaju je: „Da li da čekamo još malo?“

Kada dete ne koristi govor ili ga koristi nepouzdano, čekanje često znači da dete ostaje bez načina da se izrazi.

AAK (alternativna i augmentativna komunikacija) ne zamenjuje govor, ona omogućava komunikaciju dok se govor razvija.

Komunikacija ne bi trebalo da čeka.
Dete ne mora da zasluži način da se izrazi.

Ako komunikacija postoji, zašto bismo je odlagali?

Razvoj jezika ne zavisi samo od reči koje dete zna. Zavisi i od toga koliko može da:
– zadrži pažnju
– organizuje misao
– reguliše telo i emocije
– započne odgovor

Zato ponekad vidimo dete koje razume, ali ne uspeva da se uključi u razgovor u pravom trenutku.

Kada prvo podržimo regulaciju i prilagodimo zahteve, jezik dobija prostor da se pojavi.

Ramisli da je li tvom detetu potrebna podrška u izvršnim funkcijama ili jeziku?

Kada dete ponavlja, pevuši ili koristi iste fraze, to ne znači da „ne zna“ ili da „ne napreduje“. Za decu koja uče jezik kroz celine, najvažnija podrška je da ih pratimo, a ne da ih popravljamo. Kada ponovimo, sačekamo i dodamo malo, detetu dajemo signal da komunikacija ima smisla.

Jezik se ne gradi pod pritiskom.
Gradi se u odnosu.

Probaj danas da ponoviš ono što tvoje dete kaže – bez ispravljanja.

Neka deca usvajaju jezik drugačije. Umesto da krenu od pojedinačnih reči, oni prvo uče melodiju i celinu jezika.

Zato ponavljanje, pevušenje ili iste fraze nisu nešto što treba „gasiti“, već signali kako dete obrađuje jezik.

Kada dete pratimo, slušamo i ostajemo u odnosu, jezik dobija prostor da se razvija.
Govor nije jedini put, ali razumevanje uvek jeste.

Da li primećuješ da tvoje dete prvo „hvata“ intonaciju?

PODD je skraćenica od Pragmatic Organisation Dynamic Display. To je pragmatički organizovan sistem jezika, napravljen tako da dete može da učestvuje u razgovoru i kada govor nije dostupan ili nije pouzdan.

Ne koristi se da bi dete pokazivalo sličice, već da bi komuniciralo, sa namerom, značenjem i emocijom. Uz pomoć PODD-a, dete može da kaže šta želi, šta misli, kako se oseća, šta hoće/neće, šta ga zanima, šta ga nervira, šta mu je smešno…

Kada dete ima način da kaže šta želi, oseća ili misli, postavlja se temelj za razvoj jezika, odnosa i samopouzdanja.

Napomena: PODD komunikacijsku knjigu, obuku roditelja/komunikacijskog partnera i tretman sa decom uz pomoć PODD knjige mogu pružati sertifikovani PODD praktičari.

AAK nije odustajanje od govora.
AAK (augmentativna i alternativna komunikacija) postoji da detetu omogući pristup jeziku i komunikaciji, bez čekanja da se govor pojavi. Što ranije dete dobije alat za izražavanje, lakše gradi jezik, odnose i samopouzdanje.

AAK može da uključi slike, simbole, gestove, znakovni jezik, komunikacijske knjige i uređaji (Speech Generating Devices), ali uvek u skladu sa detetom i njegovim načinom obrade jezika.

Komunikacija nije nagrada.
Komunikacija je pravo.

Ako dete ne govori, to ne znači da nema misli, ideje, želje ili osećanja. Govor je samo jedan oblik izražavanja, ali ne i jedini.
AAK (alternativna i augmentativna komunikacija) omogućava detetu da komunicira sada, a ne kada govor “dođe“.

Kada detetu obezbedimo način da se izrazi, mi ne odustajemo od govora, već gradimo temelj za jezik, odnose i učenje.

Komunikacija je pravo, a ne nagrada.

U narednim objavama govorim o: AAK, PODD i različitim načinima usvajanja jezika.

Intenzivan i iznenadan zvuk ne utiče samo na sluh – on može izazvati fizičke, psihološke i situacione posledice i kod gluvih i nagluvih osoba!

Fizičke posledice:
• Gluve osobe mogu osetiti snažne vibracije koje izazivaju nelagodnost, mučninu ili dezorijentaciju.
• Osobe oštećenog sluha koja koriste slušne aparate ili osobe sa kohlearnim implantima su u riziku od oštećenja preostalog sluha ili preopterećenja uređaja.

Psihološke posledice:
• Kada ljudi oko gluve osobe reaguju na zvuk koji ona ne čuje, mozak pokušava da shvati šta se dešava – zbunjenost i panika se ubrzano pojačavaju.
• Za osobe oštećenog sluha, neprirodno pojačan i distorzovan zvuk može biti traumatičan.

Situacione posledice:
• Ako se osoba oslanja na znakovni jezik i govor tela da bi razumela situaciju, a svi odjednom panično reaguju, može joj biti teško da shvati šta se dešava.
• Ovo povećava rizik od dezorijentacije, povreda i izolacije.

Šta uraditi ako ste doživeli akustičnu traumu?
• Ako osećate glavobolju, pritisak u ušima, vrtoglavicu ili nelagodnost, pokušajte da se povučete na mirno mesto.
• Ako koristite slušni aparat ili kohlearni implant, smanjite jačinu ili privremeno isključite uređaj kako biste umanjili neprijatnost.
• Ako osećate senzorno preopterećenje, zatvorite oči, fokusirajte se na disanje i smanjite druge nadražaje.
• Obratite se svom audiologu ili ORL specijalisti.

Da li ste ikada doživeli snažne vibracije od zvuka koji niste čuli?