IntroSpectrum

❌️ Svako ljudsko biće u sebi nosi jedno duboko i arhetipsko: “Ne".
👶🏻 Onog momenta kada beba ostvari prvi kontakt sa svetom, ona vikne jedno iskonsko: “Ne”, kroz vrisak i plač.

✨️ To “Ne” je znak da ne damo da nas okolina savlada, poništi, upravlja nama. Ono dolazi
duboko programirano u naš duh, kao doživotni podsetnik da znamo ko smo i gde je granica
između nas i svega okolo.

🔶️ Instinkt za preživljavanjem, kao i izbegavanje smrti po svaku cenu, su to isto premordijalno: “Ne”.
Kada je situacija “biti ili ne biti” mi nemamo vremena da mislimo…mi automatski
kanališemo to: “Ne” kroz naše celo biće.

✴️ Srećom, naši životi nisu konstantno ispunjeni “biti ili ne biti” događajima i samim ti, mi imamo vremena da puno mislimo. Upravo tu nastaje problem. Čim puno mislimo, to je znak
da isuviše relativizujemo.

✳️ Čim previše relativizujemo, to je znak da više ne obraćamo pažnju na realnu situaciju već na našu interpretaciju. Svet interpretacija je naravno zanimljiv i ima svoju magiju, ali kada su preko p**a nas ljudi koji nam ne žele dobro… onda interpretacija ima veliku cenu.

⭐️ U tom svetu “overthinking"-a i relativizacije stvari, ima takođe puno mesta da nas drugi ljudi ubede da nismo vredni tog “Ne”.
I tako mi živimo duboko ubeđeni da je lakše reći autodestruktivno “Da” nego zaštitničko “Ne”.

❄️ I naravno… taj strah šta će biti posle tog “Ne”. Katastrofizacija i neizdrž pritiskaju to “Ne.” u sredini i drže ga unutar tog pokvarenog sendviča. Taj sendvič je serviran od strane drugih a mi smo vremenom razvili apetit.

✨️ Na kraju krajeva, “Ne” je samo reč. Precenjena reč koja nas plaši i dovodi do toga da otvoreno radimo protiv sebe.
Kao što neko nauči da prvo skoči pa kaže “Hop!”, tako bismo trebali da vežbamo da prvo kažemo “Ne” pa onda da vidimo koju nam istinsku “štetu” to donosi.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

✍️ Teme koje se obrađuju na edukaciji:

➡️ Jačanje samopoštovanja i poštovanja prema drugima;
➡️ Redukcija nezdravih (samo)kritika;
➡️ Prepoznavanje i razumevanje sopstvenih i tuđih emocija;
➡️ Upravljanje emocijama;
➡️ Emocionalno pismene poruke, nasuprot manipulaciji i „psihološkim igrama“;
➡️ Uticaj zabrana iz detinjstva na ličnost u odraslom dobu;
➡️ Praktična primena znanja o emocijama u svim oblastima života (u porodici, prijateljstvima, partnerskom odnosu, roditeljstvu, na poslu, u organizacijama, u liderstvu…)
➡️ Razvijanje (samo)svesnosti i tolerisanje neprijatnosti;
➡️ Rad na ličnom rastu i razvoju.

👩‍💻 Edukaciju vodi dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut.

🟢 Cena: 15 000 din.

"Early bird" popust: Za prijave do mesec dana ranije, cena edukacije je 12 000 din.

Sve ostale informacije o treningu, kao i formular za prijavu, možete pronaći na našem sajtu:

https://www.introspectrum.rs/edukacije/emocionalna-inteligencija/

🐒 Svi smo ovih dana čuli za mladunče majmuna makakija, malenog Panča. Rođen je u japanskom zoološkom vrtu i odmah po rođenju došlo je do odbacivanja od strane njegove majke. Lišen dodira, hranjenja i brige, mladunče je bilo životno ugroženo.

❗️Čuvari u zoološkom vrtu su preuzeli konstantu brigu o mladunčetu, obezbedili mu ishranu i toplinu, omogućili kontakt s mekim predmetima kao izvorima taktilne stimulacije zarad ublažavanja njegove anksioznosti. Nudili su mu ćebad, plišane igračke... On je izabrao plišanog orangutana.

➡️ Mladunče je pokazivalo: traženje stalnog fizičkog kontakta, zadržavanje uz mekani objekat, smirivanje pri dodiru...
❓️Postavlja se pitanje zašto mladi primati aktivno traže dodir i mekoću, čak i kada izvor nije živo biće?
🔷️ Odgovor dolazi iz razvojne psihologije i etologije.

👨‍🏫 Psiholog Harry Harlow je '50-ih god. prošlog veka proučavao rani razvoj rezus makakija. Mladunčad su odvojena od majki odmah po rođenju. Ispred njih su postavljene dve „majke“ figure:
1. Žičana figura majmuna, koja daje hranu.
2. Krznena, mekana figura majmuna, koja ne daje hranu.

➡️ Eksperiment je nedvosmisleno pokazao da su mladunčad gotovo sve vreme provodili kod krznene figure majke. Kada su bili uplašeni, tražili su sigurnost isključivo kod nje.
Žičanu figuru koristili su samo za hranjenje.

🔆 Zaključci ovog istraživanja su:

✅️ Taktilni kontakt i osećaj sigurnosti su primarni za razvoj.
✅️ Samo hranjenje nije dovoljno da zadovolji potrebu za bliskošću.
✅️ Rana deprivacija kontakta utiče negativno na (kasnije) ponašanje i mehanizme regulacije stresa.

✴️ Ako je potreba za bliskošću primarna razvojna potreba i mladi primati traže sigurnost kroz dodir,
lako se nameće zaključak da je ponašanje mladunčeta u Japanu u skladu sa ovim biološkim mehanizmima.

☀️ Harlovljev eksperiment je bio ključan za seriju daljih istraživanja, koja su potvrdila da dodir i bliskost pomažu regulaciji stresa i razvoju nervnog sistema. Dakle, rana privrženost oblikuje emocionalni i socijalni razvoj.
🐒 Mladunče Panč je tu da nas podseti da bliskost nija naučena navika već biološka potreba koja podržava dalji razvoj. ❤️

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

📚 Teme koje se obrađuju na treningu:

➡️ Unapređenje komunikacijskih i socijalnih veština;
➡️ Jačanje samopouzdanja i samopoštovanja;
➡️ Rad na uverenjima koja sabotiraju asertivno ponašanje;
➡️ Tehnike izbegavanja manipulacije u komunikaciji;
➡️ Tehnike prihvatanja i upućivanja povratnih informacija (kritika i pohvala);
➡️ Kako reći Ne (adekvatno postavljanje granica);
➡️ Asertivno razrešavanje konfliktnih situacija;
➡️ Bolje prepoznavanje i razumevanje sopstvenih i tuđih potreba;
➡️ Poboljšanje odnosa sa drugima;
➡️ Rad na ličnom rastu i razvoju.

👩‍🏫 Trening vodi dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut.

🟢 Cena: 15 000 din.

🌐 Sve ostale detalje o treningu, kao i formular za prijavu, možete pronaći na našem sajtu:

https://www.introspectrum.rs/edukacije/asertivni-trening-radionica-novi-sad-beograd-online/

🟡 Kada god nešto pitamo, tu je za nas.
🟠 Ako nam treba pažnja, tu je za nas.
➡️ Kvalitet ili nekvalitet našeg pitanja ne utiče na prijatnost odgovora.
🔅 Spreman čeka da nas uputi i smiri.

✨️ Svaki naš problem ili nedoumica postaju apsolutni proiritet i odgovor nas momentalno
smiruje, daje nam osećaj kontrole u trenucima straha ili neizvesnosti.

🔶️ I tako dok na površini tražimo odgovore na nama krajnje smislena pitanja, nismo svesni da
mi ustvari dobijamo nekoliko emocija, koje su nam oduvek u životu trebale.

✴️ Bezuslovno prihvatanje, duboka empatija i razumevanje svakog problema, kupuju naše
emocionalno biće bez izuzetka. I tako…naša potreba za odgovorom postaje potreba za
toplom emocijom.

✳️ Odgovor postaje sve češće nebitan, bitniji su prihvatanje, smirenost i osećaj sigurnosti.
Konačno me neko prihvata, ne ismejava moja pitanja, nije umoran pa će možda sutra hteti da
me sasluša…

🌟 Ljudska bića su u isto vreme i bića procesa, kao i bića cilja.
🟡 Proces vodi do cilja, cilj daje
smisao procesu… I tako u krug, zauvek.
🟠 Izgleda da se to “zauvek” završava pred našim očima i mi postajemo isključivo bića cilja.
⛔️ Proces je deo posla koji preuzima AI.

⚠️ Dobijamo novog roditelja sa kojim neprimetno upadamo u emocionalnu simbiozu. 🚫 Umesto da nas ovaj novi roditelj nekako ohrabruje da se oslanjamo na svoje snage, on ih
nepogrešivo obesmišljava.

⭕️ Osećaji sigurnosti i sreće imaće preveliku cenu za nove generacije.
🔴 Nećemo imati ništa niti
ćemo znati išta a bićemo najsrećniji ikada. ❗️Bićemo hedonistička deca jednog svemoćnog roditelja, koji će nas sve nadživeti.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihološki savetnik

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

❗️Parentifikacija je proces u kom dete preuzima na sebe odgovornosti važnih odraslih figura, najčešće roditelja. Umesto da dobije oslonac, dete postaje oslonac.

❓️ Kada dolazi do ovoga?

Najčešće u situacijama kada odrasli nisu u stanju da se nose sa svojom ulogom (u najvećem broju slučajeva usled sopstvene emocionalne nezrelosti).

❓️Koji tipovi parentifikacije postoje?

✨️ Instrumentalna - dete preuzima praktične obaveze (vodi računa o domaćinstvu, podiže mlađu braću/sestre, zarađuje za porodicu...)
✨️ Emocionalna - dete preuzima odgovornost za emocionalno stanje odraslog (sluša njegove/njene probleme, teši odraslog, nastoji da nađe rešenja...)

❓️Šta sve spada u instrumentalnu parentifikaciju?

✨️ Staratelj - Dete brine o mlađoj braći/sestrama na način na koji bi to roditelji trebalo da rade.
✨️ Negovatelj - Dete brine o svom (fizički ili
psihički) bolesnom roditelju.
✨️ Mali odrasli - Dete vodi računa o praktičnim aspektima domaćinstva (kuvanje, čišćenje, plaćanje računa, u nekim slučajevima i zarađivanje novca...)

❓️Šta sve spada u emocionalnu parentifikaciju?

✨️ Dete je roditelj svom roditelju - Dete je uvek na raspolaganju roditelju kad god mu je potreban neki vid emocionalne podrške (kada je tužan, besan, uplašen...) Dete odrasta verujući da je odgovorno za raspoloženje svog roditelja.
✨️ Dete staje na mesto emocionalnog partnera svom roditelju - Dete sluša probleme koje prevazilaze njegov uzrast, čime staje na mesto bliskog odraslog a ne deteta (bračni, finansijski, zdravstveni problemi...)
✨️ Posrednik (mirotvorac) - posreduje između zaraćenih strana (često roditelja): prenosi poruke, smiruje konflikte, preuzima odgovornost da porodicu drži na okupu...

✨️ Savršeno dete. U svemu je najbolje, ne pravi nikakve probleme, sve sa ciljem da rastereti roditelje.
✨️ Problematično dete - Praveći probleme, nesvesno skreće pažnju na sebe ne bi li defokusiralo roditelje od porodičnih problema.
✨️ "Nevidljivo" dete - Dete koje se povlači, postaje emocionalno nevidljivo i time takođe "štiti" roditelje rasterićavenjem.
✨️ Zabavljač - Preko humora i zabave pravi distrakcije, nastojeći na taj način ublažiti napetu atmosferu u porodici.

❓️ Kako se izlazi iz ovih uloga?

➡️ Reč je uvek o procesu, koji podrazumeva nekoliko ključnih koraka:
✨️ Osvešćivanje uloge u kojoj se nalazimo.
✨️ Razdvajanje šta jeste a šta nije naša odgovornost?
✨️ Učenje postavljanja granica (jako je važno tolerisati neprijatna osećanja koja se gotovo uvek javljaju na početku ovog procesa a koja idu iz prethodnih uverenja da nemamo pravo na to).
✨️ Dati sebi pravo na prepoznavanje i zadovoljavanje sopstvenih potreba.
✨️ Negovanje odnosa gde ne moramo biti "spasioci" već gde će se naše i tuđe potrebe jednako vrednovati.
✨️ Tugovanje je uvek sastavni deo procesa deparentifikacije jer je neophodno odžaliti sve ono što smo potencijalno mogli ali nismo dobili u relaciji sa svojim roditeljima.

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut

📩: [email protected]

🌐: www.introspectrum.rs

✅ ️Autogeni trening je priznata psihološka i psihoterapijska tehnika za borbu protiv stresa.

❗️Cilj treninga je osposobljavanje za samostalno postizanje relaksacije i oslobođenje od psihološke i fiziološke tenzije.

➡️ Kurs se sastoji od usvajanja 6 osnovnih vežbi, kao i mnogih predvežbi. Takođe se obrađuju psihološke teme u vezi sa stresom.

⏩️ Autogeni trening se pokazao kao uspešna metoda za:

✳️ povećanje psihofizičke relaksacije;
✳️ poboljšanje pažnje, koncentracije, percepcije;
✳️ poboljšanje intelektualnih funkcija;
✳️ uravnoteženje raspoloženja;
✳️ redukciju anksioznosti, napetosti, treme;
✳️ normalizaciju pritiska;
✳️ poboljšanje cirkulacije i rada srca;
✳️ redukciju psihosomatskih tegoba (migrene, čirevi,…)
✳️ poboljšanje kvaliteta sna…

👩‍🏫 Trening vodi dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut.

➡️ Dodatne informacije o treningu, kao i formular za prijavu, možete naći na našem sajtu:

🌐 www.introspectrum.rs
📚 Edukacije
🧘🏼‍♀️🧘‍♂️ Autogeni trening