IDEAS

Is your employer holding your passport or ID? Know your rights - no one has the right to keep them.

⚠️ If an employer or supervisor takes or keeps your passport, ID or other personal documents, this can be a way to control you. It can also be a warning sign of exploitation or human trafficking.

You are not alone, and asking for help is free and private. 📖 IDEAS guide explains your rights and protection options in simple words, in your language.

Available in: English I Русский I Türkçe I 中文 I हिंदी I नेपाली

👉 Read the guide - https://ideje.rs/informacije-za-migrante-en/

Know your rights - information for foreign workers in Serbia 🇷🇸

Foreign workers in Serbia have rights: legal stay and work, written contract ✍️, salary paid on time 💰, safe workplace, dignity at work, protection from discrimination 🚫 and access to justice ⚖️.

The free IDEAS guide explains your rights in simple words and in your language.

Available in: English I Русский I Türkçe I 中文 I हिंदी I नेपाली

👉 Read the guide - https://ideje.rs/informacije-za-migrante-en/

Pre 75 godina, svet je dao obećanje. Čovek koji beži od progona i opasnosti ima pravo da zatraži zaštitu i ne sme biti vraćen tamo gde su mu život ili sloboda ugroženi. To obećanje je zapisano u Konvenciji o statusu izbeglica. Danas, u vremenu novih kriza i velikih promena u evropskom sistemu azila, ono je važnije nego ikada.

Od 12. juna 2026. primenjuje se novi Pakt EU o migracijama i azilu, koji donosi nova pravila o postupcima na granicama, razmatranju zahteva za azil, odgovornosti država i vraćanju ljudi. Ova pravila utiču na živote ljudi koji i u Srbiji traže sigurnost. Kada procedure postanu složenije, tačna informacija, pravičan postupak i individualna procena svakog slučaja mogu odlučiti da li će zaštita zaista stići do čoveka. Zato je besplatna pravna pomoć mnogo više od pravnog saveta. Ona znači da je neko saslušan. Da razume svoja prava. Da kroz postupak ne prolazi sam.

Na Svetski dan izbeglica podsećamo da bezbednost znači i pravnu zaštitu, i dom, i zdravstvenu zaštitu, i obrazovanje, i rad. Znači mogućnost da čovek ponovo izgradi dostojanstven život.

Dok svi ne budu bezbedni, naš posao nije završen.

Danas u Trsteniku: priznanje za 30 mladih volontera programa „Digitalni most“

Sa ponosom zaokružujemo prvi ciklus programa „Digitalni most“ u Trsteniku, volonterskog programa u kojem su učenici, uz podršku nastavnika-mentora, pomagali starijim sugrađanima da sigurnije koriste digitalne alate koji su im važni u svakodnevnom životu.

Šta je obuhvatio prvi ciklus?
🏫 Uključene su 3 osnovne i 2 srednje škole
🧑‍🏫 Nastavnici-mentori prošli su posebnu obuku za rad
🤝 Učenici-volonteri radili su sa starijim sugrađanima na korišćenju pametnog telefona, Vibera, video-poziva i osnovnih digitalnih usluga
📓 Rad je praćen kroz dnevnike, mentorsku podršku i evaluacije
🏅 Opština Trstenik uručiće zahvalnice i sezonske karte za bazen za 30 učenika, kao priznanje za njihov doprinos programu i podršku starijim sugrađanima

Kroz Resursni centar za međugeneracijsku saradnju, škole, mladi, stariji sugrađani i lokalna zajednica povezali su se oko jednostavne, ali važne ideje: da starije osobe imaju kome da se obrate kada im je potrebna podrška da koriste telefon, pošalju poruku, obave video-poziv ili pristupe uslugama koje su im važne.

„Digitalni most“ je pokazao da međugeneracijska saradnja nije samo prenošenje znanja sa mladih na starije. To je bio prostor u kome su mladi pomagali starijima da savladaju konkretne korake na telefonu, ali su istovremeno učili o njihovim iskustvima, navikama i svakodnevici. Kroz susrete učenika-volontera i starijih sugrađana gradili su se poverenje, razumevanje i veza između generacija. Upravo u tome je vrednost programa: digitalna podrška postaje povod za razgovor, upoznavanje i zajedničko učenje.

Hvala učenicima-volonterima, nastavnicima-mentorima, školama, Opštini Trstenik i starijim sugrađanima na poverenju, vremenu i doprinosu programu. 💛

Aktivnost je deo projekta „Povežimo zajednice, povežimo generacije“, koji se sprovodi u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“, koji zajednički realizuju agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je utvrdio da je Srbija prekršila prava avganistanskih izbeglica koje je 2017. godine tokom noći vratila u Bugarsku, iako su pred prekršajnim sudom jasno rekli da žele da traže azil u Srbiji. Sud je utvrdio kršenje zabrane nečovečnog postupanja, arbitrarno lišenje slobode i zabranu kolektivnog proterivanja.
Ovo nije samo još jedna presuda. Ona pokazuje šta se dešava kada se istovremeno zanemare sudske odluke, pravila međunarodne zaštite i osnovna prava ljudi u pokretu. Sud je utvrdio da je proterivanje sprovedeno tokom noći, u temperaturama oko -2°C, uz okolnosti poput ostavljanja u šumi, predstavljalo nečovečno postupanje (član 3), i da su podnosioci bili nezakonito i proizvoljno lišeni slobode do trenutka proterivanja, uključujući obmanu da će biti smešteni u prihvatni centar.

IDEAS, kao organizacija koja godinama radi na zaštiti izbeglica i tražilaca azila, vidi ovu presudu kao važan signal da se praksa na granicama mora promeniti. To uključuje da se omogući nesmetan pristup teritoriji i postupku azila, da se izbegnu postupanja koja imaju karakter kolektivnog proterivanja i da se obezbedi delotvorna pravna zaštita.
Ključno pitanje sada je da li će se ova presuda pretočiti u jasne instrukcije, obuke i nadzor nad praksom na terenu. U narednom periodu, IDEAS će nastaviti da ukazuje na to koje bi mere Srbija trebalo da preduzme kako bi sprečila slične povrede u budućnosti.

👉 Pročitajte više o slučaju „CASE OF O.H. AND OTHERS v. SERBIA (Application no. 57185/17)”.
Pišite nam porukom ili mejlom ako vam je potrebno dodatno objašnjenje procedura.

👉 Kako smo pomogli da novorođeno dete postane vidljivo u sistemu

Krajem prošle godine jedna izbeglička porodica nam se obratila jer njihova beba, rođena u Srbiji, nije bila upisana u matičnu knjigu rođenih.

Porodici je rečeno da porodilište nije poslalo prijavu rođenja, pa su upućeni da pribave dokumenta iz države porekla, kao što je potvrda o bračnom statusu. Zbog izbegličkog statusa, odlazak u ambasadu i pribavljanje dodatnih dokumenata često nije realna, bezbedna ili brza opcija. Ovakvo kašnjenje nije u skladu sa članom 7 Konvencije o pravima deteta, koji garantuje da svako dete ima pravo na upis odmah po rođenju i na to da se njegovo pravo prepozna u očima zakona.

Naše aktivnosti kao IDEAS, u partnerstvu sa UNHCR-om:
🔹Zajedno sa porodicom prošli smo korak po korak kroz zahteve prema matičnoj službi.
🔹Pripremili smo predlog zahteva za upis rođenja i izdavanje izvoda, kao i kratku listu za odlazak na šalter.
🔹Izradili smo pravno mišljenje kojim smo objasnili da se rođenje upisuje bez odlaganja, da se materinstvo može utvrditi na osnovu prijave iz porodilišta, a očinstvo i bračni status i na druge načine kada dokumenti iz inostranstva nisu dostupni.
🔹Komunicirali smo sa nadležnim službama i pružali porodici podršku telefonom i online tokom svakog odlaska u matičnu službu.

Nakon nekoliko nedelja, dete je upisano u matičnu knjigu rođenih, a porodica je preuzela izvod. Još jedno dete je sada vidljivo sistemu 💛.
Ovaj primer pokazuje zašto je važno:
🔹Da upis rođenja bez odlaganja bude pravo svakog deteta, a ne opcija;
🔹Da matične službe imaju jasna uputstva za situacije kada dokumenti iz inostranstva nisu odmah dostupni;
🔹Da porodice imaju podršku u razumevanju procedure i ostvarivanju svojih prava.

Detalji priče su izmenjeni radi zaštite privatnosti porodice.

Radna grupa je započela izradu nacrta Zakona o statusu roditelja-negovatelja. Većina roditelja koji svakodnevno pružaju intenzivnu negu očekuje pre svega ekonomsku sigurnost i jasno društveno priznanje za svoj celodnevni rad. Ovo potvrđuju i nalazi iz izveštaja IDEAS iz 2024. godine i drugih organizacija, koji pokazuju da dve trećine roditelja napušta posao nakon rođenja deteta zbog prinudne ekonomske neaktivnosti. Mnogi nezaposleni roditelji ne traže posao ne zato što ne žele da rade, već zato što bez podrške iz zajednice to realno nije moguće. U većini lokalnih samouprava i dalje nedostaju ključne usluge koje bi omogućile samostalniji život i olakšale brigu porodicama, kao što su personalna asistencija i stanovanje uz podršku. Postojeće usluge i kada postoje su često ograničene u dostupnosti, obimu ili kontinuitetu.

U ovoj situaciji važno je jasno prepoznati šta roditeljima-negovateljima danas najviše nedostaje i šta ovaj zakon treba da im obezbedi:
✅ Zakon treba da obezbedi predvidivu novčanu podršku i punu socijalnu sigurnost kao kompenzaciju za izgubljenu zaradu, odnosno uskraćene radne mogućnosti usled intenzivne nege;
✅ Pravo mora biti u potpunosti usklađeno sa uslugama u zajednici i ne sme ih zamenjivati. Bez usluga, roditelji‑negovatelji ostaju u situaciji da je neformalna nega obaveza bez stvarnog izbora i bez mogućnosti predaha.
✅ Istovremeno, potrebno je otvoriti stvarne mogućnosti za ulazak na tržište rada za one roditelje koji to žele i mogu, kao što su fleksibilni radni aranžmani, odsustvo radi nege, ciljane aktivne mere i efikasna zaštita od diskriminacije.
✅ Kriterijumi i procedure treba da budu jasni, pravedni i zasnovani na stvarnim potrebama za podrškom, kako bi roditelji mogli da ostvare pravo bez dodatnog administrativnog opterećenja.

Ovi principi su u skladu sa Evropskom strategijom o nezi i Evropskim stubom socijalnih prava, koji ističu da podrška porodicama ne može biti samo jedno pravo, već mora uključivati paket mera: sigurnost prihoda, dostupne usluge i politike koje omogućavaju ravnotežu između privatnog i poslovnog života. Ove smernice podržava i Direktiva o ravnoteži između poslovnog i privatnog života za roditelje i negovatelje. Kvalitetno zakonsko rešenje može pomoći Srbiji da se uskladi sa evropskim standardima u socijalnoj politici, jednakim mogućnostima i inkluziji, što je važno i za evropske integracije, ali pre svega za kvalitet života samih porodica.

Važno je otvoreno govoriti i o rizicima, upravo kako bi se bolje zaštitili roditelji‑negovatelji i njihove porodice. Ako se status roditelja-negovatelja postavi kao stalno „plaćeno zanimanje“ koje praktično zamenjuje sistem podrške, postoji rizik od dalje izolacije porodica, usporavanja razvoja usluga u zajednici i prebacivanja odgovornosti sa sistema na porodicu. Roditelji koji danas nose najveći teret nege ne bi smeli da ostanu sami ni sada ni u budućnosti. Ukoliko se na roditelje gleda kao na “zaposlene” pružaoce nege, postoji opasnost da podrška izostane baš kada je najpotrebnija, kada roditelji više ne mogu sami da pruže negu, a adekvatan sistem još nije izgrađen. Zato je važno da zakon bude snažan oslonac porodicama i istovremeno deo šire reforme nege i podrške u zajednici, a ne zamena za nju.

IDEAS će svojim učešćem u Radnoj grupi doprineti izradi rešenja koja istovremeno jačaju ekonomsku sigurnost porodica i grade održiv sistem podrške.