Unikatne gradske fore štampane na pamučnim majicama, šoljama i torbama za plažu! Cena simbolična, a fora simpatična, lep poklon za sve prilike! :D Ili žena?
Sigurno vas je po Novom Sadu neko nazvao Gari ili ste čuli da se uvek priča o nekom Gariju. Ovaj fiktivni novosadski lik se provlači koz istoriju našeg grada svaki dan. A šta mi zapravo znamo o njemu? Znamo da zbunjuje Beograđane i strance... Kako da im objasnimo KO je čovek? Ili dete?! Ili pas?!!! Da li je Gari samo soba koju poznajete iz viđenja i ne sećate joj/mu se imena? Ili samo tepanje osob
i koju znate 100 godina? Ili apsolutno nema veze ko je, samo znamo da jeste i da ga svi imamo u svom vokabularu. Kažu da je cela počela, gde drugo, nego na plaži Štrand, pokraj našeg lepog Dunava. Letnji stanovnici obližnjih baraka imali su gosta, koji se samo jednog leta tu stvoio, porušio letnju rutinu stanara i prkosno šetao plažom u svojim kupaćim "gaćkama" od mosta do Špica i nazad. Svaki dan, celo leto. Zamislite samo frustraciju novosadske gospode koja pokušava na miiiru da jede svoje grožđe i mekike, a on se tu samo šećka. Jednog lepog sunčanog dana misteriozni čovek (dolazimo do toga da je ipak čovek, a ne pas) počeo je da koristi neku kutiju koju je dizao u nebo, vijao price s njom, usmeravao je ka drvetu, pa ka vodi. Nikome ništa nije bilo jasno. U pitanju je bio fotoaparat koji do tada nisu imali prilike da vide baš u svakodnevnoj upotrebi. Priče već kruže, čovek je špijun, evo i posle rata (pedesetih godina prošlog veka) još se tu "smucaju neke Švabe i turaju nos di im nije mesto". Najhrabriji među svima, Laza, tada poznati novosadski trgovac i vlasnik obližnje kafane, odlučio je da se upozna sa dotičnim špijunom. Pruži naš Laza ruku i poprilično glasno reče: "Dobar dan, ja sam Laza eno iz one tamo barake imam i kafanu tu, ajde da popijemo nešto, ubi nas ova žega!"
Na šta gospodin odgovara vlo kratko "Garik" sa širokim osmehom. Razumeo je dovoljno, ime, ti, ja i kafana. Ispričaše se Laza I Grarik i rukama i nogama, uz muziku, hladan špricer i kulen, kažu dva dana i dve noći. Kada su svi shvatili da taj GARI nije državni neprijatelj broj jedan, i da voli popiti, a bogami i pojesti svi su želeli da se upoznaju sa njim. Od tada se priča o Gariju, misterioznom Švabi, čije slike plaže Štrand i dalje možete naći u arhivama Novog Sada. Ovo je sa nama podelila Bojana Bugarski, baka od 87 godina iz Novog Sada i najlepše joj hvala što je ugostila redakciju Explore Novi Sad. Inspirisani ovom pričom i osmehom bake Bojane dok nam je pričala ove doživljaje, želeli smo da Novom Sadu vratimo Garija, u punom sjaju, kako i dolikuje. Da ne bude zaboravljen, Gari je danas malo urbanija gradska faca, pravi novosadski suvenir, mangupskog šarma i stidljivog pogleda. Svoju kolekciju majica, šolja i rančeva za Štrand možete poručiti slanjem poruke našoj stranici.
