Put do snova

Stiže mi poziv danas, u poslednji momenat... kao i mnogo toga u ovoj zemlji, kompanijama...
Opcije su, između ostalih ignorisati, ali i pojaviti se. Iz mnogo razloga!

Šta - Sajam (ženskog) preduzetništva
Ovo ženskog je u zagradi, jer ne verujem u podele u poslovanju, a ni u životu. Žene koje imaju svoje kompanije će biti te, koje će imati priliku da budu vidljivije.
Ovo mi je bila najveća dilema, jer tržište je jedno i ako smo na njemu, zar ne treba svi da radimo zajedno?! Ili opet mašim temu! 🫢

Gde -Novosadski sajam, naravno u Novome Sadu!

Kada - bukvalno za dva dana, 7.12. (nedelja) od 10-17h

Zašto (doći i do naseg paviljona) - konsultacije, saveti, predlozi, odgovori na vaša pitanja, probleme, a na koje želite direktan i konkretan odgovor.

Kako- razgovor, recitacija, prezentacija, pesmica, plesna tačka, šta god bude trebalo, da se rezultat napravi.

Investicija - ulaz se ne plaća, saveti se ne plaćaju, čak se ni parking ne plaća nedeljom, a postoji direkt preko p**a sajma.
Mada, sveska i olovka, za zadaću pribeležiti, bi bilo poželjno poneti.

Izgovori (već očekivani) - biće hladno, možda i dosadno, neradan je dan, nedelja je za odmor, sutra je ponedeljak, deca imaju trening, utakmica je na tv,...

Argumenti - možda bude i kafe, obećali su i modnu reviju, radionice, izložbe radova, a ljudi, valja izaći malo i iz kuće ili promeniti okruženje, saznati nešto, upoznati nekoga.

Obećanje - biću nežna i asertivna, a konkretna, tako da ću onog tipičnog jarca, kakav jesam, rigidan i direktan, skloniti u stranu.

Koristi - udahnuti malo novosadskoga smoga, protegnuti noge, nasmejati se, prozboriti možda i pametnu koju, saznati nešto što je moguće i primeniti, unaprediti, olakšati, pa i zaraditi.

Moj motiv za ovu egzibiciju- da me ne zivkate i ne pitate porukama kako i odakle krenuti, a da vas ne znam, da vam ne vidim oči. Da mogu pokazati!

Idealno bi bilo - da mi se najavite, da organizujem i odvojim vreme za svakog ponaosob, kao i da uklopim dve kratke radionice, na temu hashtag metodologije.

Dobro mi došli!

"Zarobiti nekog čekanjem...", pisao je, jednom jedan Andrić.

Zarobiti nekog iluzijom i snovima o brzoj i lakoj zaradi - mogao bi biti nastavak ove misli, a sa istom sudbinom!

Za one koji se ne sećaju, Andrić napisa: "Zarobiti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane(!) – nikad ni doveka."

Ima li leka?
Možda, krenuti u proces rada i raditi srcem, svom energijom i entuzijazmom koju imamo, sa istinskom doslednošću i predanošću, pa kako bude?!

A biće!
"Mora biti! Uvek bude nekako!", govori moj otac i dan danas.
I bude! 😉

Ako si hladna, distancirana, štono kažu baš poslovna, biće i da si ku*ka, nadrk*na, nedo***ana,

Ako si ljubazna, kulturna, fina, biće i da si nesposobna, sponzoruša, njanjava, meka,

Ako i razumeš obe strane, bez da podržavaš ikog, samo stojiš sa strane, onda si beskičmenjak, neka tamo bez stava,

Ako želiš da učiš, misliš, radiš po svome, onda ni poštovanja nemaš, a ništa i ne znaš,

Ne želiš nagrade, ni priznanja lažna, ni u organizacije fensi bez svrhe, bez da misliš svojom glavom prava,
Znaj, štrčiš, smetaš, jer kalup je mera prava!

Ako stojiš i radiš sam, neće pomoći skoro niko,
Kad uspeš, eto onih, kao prijatelja, idu sve trkom.

Ako kažeš - što si rekao,
Opet, ako ćutiš - nešto mutiš!

Nemoj da pričaš o politici - zamerićeš se, posao dobiti nećeš!
Ako bi o svojim, tuđim pravima, ta mani, svako svoje aršine ima!

Najbolje, nemoj da pričaš - jer odmah ćete strpati u neki koš iz koga svetlost videti nećeš!

Nemoj da staješ na ičiju stranu - ko zna ko će ti možda jednom zatrebati likom!
Nemoj ni da talasaš, vidiš da mora tako!

I kako god da okreneš- ne valjaš!

A lepo to opisano u pričama o Nasrudin Hodži - ljudima ne možeš ugoditi!

Ili možeš?
Samo po kojoj ceni?

Pre nego što počnemo da ...😉

ABCEDA prodaje - Built4U ABCEDA prodaje ZA ODRASLE ILI ONE RADOZNALE Bukvar o osnovama komunikacijeu životu i prodaji! Naručite svoj primerak ovde “Mi se… Read more ABCEDA prodaje

Kako naplatiti svoj rad, svoj proizvod?

Negdašnji prodavci govorahu da prodaja nije završena, sve dok nije i naplaćena.
Sve dok pare uzeo nisi, robu si dao, a ne prodao!
Koliko istine ima u ovome?
Čija je odgovornost za naplatu?..
Jedni prodavci će reći - moje je bilo da prodam,
Drugi će pak govoriti - nisam ja kriv što kupac kasni sa uplatom,
Treći će pričati - situacija u celoj privredi je ista (takva)
Četvrti - ...

Prodaja počinje sa naplatom!

I opet isto:
"Ovo je kod nas... nemoguće!"
"Ti ne znaš...!"

Ne znam štošta, al' ovo znam:
Nisi prodao dok ne naplatiš i tačka!

Pre nego što kreneš da animiraš kupca da mu prodaš proizvod ili uslugu, smisli (kreiraj) bar tri načina na koji može da ti plati istu.
A pre toga, pogledaj i kako "stoji" s novcem (bilansi, NBS,...), kako i da li plaća drugima.

Priprema za prodaju nije laka, al' olakšava život!
Predupređuje prigovore, generiše argmente, ubrzava prodaju,... 😉



https://built4u.rs/abceda-prodaje/

I zapitaš se ...🤔

Naišli dani mrmota...
Bankomat ne radi. Uđem u banku da podignem novac.
"Dobar dan."
"U amanetu sam, dođite za 20 minuta", lutka s naslovne strane mi odgovara, ne podižući pogled s računara.
"Znači li to...?", ni ne stigoh da završim rečenicu, sustiže odgovor: "Šta vam nije jasno,u amanetu sam!"..
Hmmm...u mojoj glavi, reč amanet je zaostavština.
Pretpostavljam da se tako zove i neki IT program, ali da ..., ma nije ni važno?!
Kažu da dođu tako neki dani s godinama... Ili kažu da pada prodaja?

Ko će ga znati, šta li je, u ovo, vražje doba novo! 😉

Priče o nama...

Priča o Vasi Novosadskom, priča o nama:
"Nije mene zabolelo, posle skoro 40 god. u prodaji i već 20 god. u ovoj firmi, što me premestiše u drugu poslovnicu. Šef je došao uveče i rekao, da od ujutro radim tamo. Bez objašnjenja, ičega. A znamo svi, kako je tamo raditi.
Imam do penzije još par meseci. Oktobar je i blizu i daleko. Napustiću firmu. Volim posao, al' ovo je kap koja je prelila čašu. Zar je mnogo za očekivati da se ponašaju prema meni kao prema ljudskom biću?
Shvatio sam, da sam lošiji čovek nego što sam bio pre ovog posla. Ta stalna potreba za jurnjavom i dokazivanjem, koja je ovde prioritet, polako je uništavala ono vredno u meni. Trudim se i svestan sam toga i pazim, pa opet, uhvatim sebe kako muljam, hvatam krivine, lažem. Prvo sebe!"

Nebitno je, da li je želja za velikom zaradom ili međuljudski odnosi, kada se podvuče crta, dođe na isto ili ne?

No,kao da je to sad važno. Praznici su, valja jesti, piti, proslaviti Dan rada. Slaviti to što su se neki drugi borili da obezbede pesmu i pivo za nas, za danas. A za našu decu, ta nek' se bore sama! Sve imaju!

Danas je dobro! Daj još jednu turu i pojačaj muziku!

Sutra ćemo opet pisati i biti glasni po mrežama i žaliti se na (ne)uslove rada, na ljude, na odnose.

Ma, daj još jedno!
Uzdravlje!

Srećan nam praznik rada!

Portali pišu i:

Početi iznova: Sanja Đorđević, organizacija i razvoj prodaje - W I S O Početi iznova nije novina za Sanju Đorđević, konsultantkinju u oblasti organizacije i razvoja prodaje, te implementacije CRM rešenja i lidera Built4u.

"Ostalo je još 3 mesta. Rezervišite na vreme!"

U prodajnom žargonu, ova pojava i slične se zovu ______ biiipppp ... nazovimo ovde ipak malo prihvatljivije: kamčenje ili prošenje...
Danas, svakodnevna praksa mnogih, pa čak i onih koji prodaju treninge prodajnih veština.

Šta ustvari poručujemo kada kažemo ili napišemo te reči?

1. Ja sam bitan! Pogledaj koliko već ljudi mi veruje! Znaš li ko sam?
2. Lud (ili glup) si ako se ne prijaviš! Znaš li šta Ja i zašto radim?
3. Moram naći još 3oje da bih zaradio, da bi mi se isplatilo, da se ne mlatim samo sa ovima...

I kao i mnoge druge stvari, koje kopiramo po netu, tako kopiramo i ovo, bez mnogo razmišljanja o posledicama, svrsi, kao i kakvu poruku šalje.

Negde će upaliti, neko će se već i upecati. Često to nisu oni koji su spremni da misle svojom glavom i koji će kasnije da budu najveći negativci i mineri kad sve to jednom prođe.

Zato, pre nego što iskopiramo, kažemo, napišemo - dobro bi bilo i promisliti.
Svojom, a ne nečijom glavom!
Napisati svojim, a ne tuđim rečima!

Ili je dobro i ovako? Pa dokle ide...

(Da ne zaboravim, neki će reći i- ne, nije to prodaja! 😉 )

Ko je kriv? 😉

Neće zaposleni (prodavci) da uče! - jedina naša, kao stvarnost, prava.
Menadžeri su ovakvi, onakvi, a ni treneri nemaju pojma... - činjenica pričaju svi, živa.
Sme li se šta reći, kada se "obrne igrica"? Kada se situacija sagleda malo i iz drugog, trećeg, petog ugla?

A šta kad se ipak zaintrigiraju zaposleni, pokrenu i oni i menadžeri na akciju, na promenu, kada poveruju i prodaja počne rezultate da pomalja?

E tada ne valja to rešenje Gazdi!
(Namerno je veliko slovo! 😉 Da se zna, ko je glava firme prava!)

Jer tada nastaju problemi druge vrste!
Kako? - pitaće mnogi. Zar rast prodaje nije svrha toga treninga, rada?

Kako kome. I nauka to reče jer:

1. Nije baš ni dobro ni poželjno da ljudi svojom glavom misle!
2. Ako zaposleni poveruju da je moguće raditi drugačije, tada možda Gazdu, više slušati neće!
3. Kad nauče da misle i rade sami, Gazda gubi autoritet i nema ko da ga veliča i slavi!

Kao što svaki novčić, dva lica ima, tako i mi sa koje god strane da smo, rada na sebi ima.

Samo...lakše je okriviti druge?!
A za uspeh, za uspeh je potrebno da se sve strane slože.

Da li će se složiti svi u toj ili u nekoj drugoj firmi, to je ipak stvar odluke! Lične!
A odluke, umeju da budu teške i naporne i dosadne i poražavajuće i ispunjujuće,...- i zavise samo od čoveka!

pada?

Možda će zvučati surovo, možda glupo, bezobrazno, možda...kako god, moj najveći motivator je strah. I to ne jedan, već najmanje dva.
Jedan da neću imati dovoljno novca ni za osnovne potrebe, a drugi da sam nemoćna da radim, zaradim, živim.

I oba su utemeljena na nekim lošim iskustvima. Već doživljenim situacijama. I zato su realna, stvarna, za mene.

I za oba imam najradikalnije moguće metode, kojim ih stavljam u zonu apsurda.

Poslednji primer se desio pre nekoliko dana.
Klijent za koga sam radila, bez najave, ičega, otkazao je dogovor. (Radili smo na reč i poverenje! Ok, ok, jeste glupo raditi bez Ugovora, ali i dalje je to i moja odluka!)

Kada sam pozvala da dogovorimo termine za ovaj mesec, njegova asistentkinja je rekla da žele pauzu. Bez daljeg objašnjenja.

Panika. Kako? Šta sad? Računi? Porezi? Planovi? Korona. Kriza!
Haos u glavi!
"Imaš tri dana, da odboluješ i posle da radiš!", reče ona racionalna ja.
"Ali, nije fer, nije ljudski, nije lepo", cmizdri emocionalna ja.
"A šta si ti očekivala, kada znaš situaciju!", sarkastična ja, već u svom maniru zvoca.
"Zvaće opet kad zaškripi, šta se brineš!", pametuje ironična ja...
Dva dana ludila i treći dan, sedaj za računar i gledaj šta ti je činiti.
Kupiću auto, spičiti štek i onda nemam izgovor za ne radi mi se, ne mogu da mislim, ne znam šta ću, jadna ja...
Kako odlučeno, tako i učinjeno!

Kupih auto!
I sad se smejem sebi, svojoj ludosti.Svom hiru. Zadovoljenju jednog sna. I Nemam štek, nemam sigurnost, nemam straha (možda malo!), al' imam motiva.

A imam i posla! 😉