Zelena Stranka - Novi Sad

Зелена странка поздравља увођење бициклистичке патроле у Новом Саду од стране Полицијске управе.

Њихов задатак је превентивно деловање, као и сузбијање свих облика криминала на подручјима која су неприступачна за моторна возила, али ми ћемо додати и то да се оваквим малим корацима веома доприноси очувању природе и стога овакав потез може бити само добар!

Браво, Нови Саде!💚

ЛЕШЕВИ ЖИВОТИЊА НА ПУТУ – ДРЖАВА НЕ РЕАГУЈЕ❗

Можда нам заиста еколошка свест није јача страна, али небрига о окружењу и здрављу у Србији прети да прерасте у еколошку катастрофу.

И када изађу на терен, инспекцијске службе констатују да је “ситуација санирана” (уклоњени лешеви, плитке хумке, скривено од погледа...) и пребацују на ингеренције других служби.

Због неадекватне реакције инспекцијских служби, али и због неометаног непоштовања прописа и недостатка контејнера за одлагање ове врсте отпада нема трајног и доброг решења.

Зато се овакви призори понављају, а и све су учесталији.

Иако је примера пуно, ево пар карактеристичних, чисто да илуструјемо да проблем постоји годинама, да се понавља и да очигледно нема воље да се исправно реши.

Село Лаћарак крај Сремске Митровице има дугу “традицију” по немару што се тиче дивљих депонија на којима се распадају лешеви мртвих животиња. 2014.г. мртве свиње, јарићи и говеда на дивљој депонији у селу Лаћарак код Сремске Митровице шире несносан смрад, 2018. г. разбацане мртве свиње на путу до локалног гробља, 2019. г. лешеви свиња бачени на пут Лаћарак – Мартинци.

2017.г. лешеви распорених свиња на путу у Бајмоку.

Фебруар 2021.г. при крају обилазнице у насељу Дубочица недалеко од Лесковца тела бачених мртвих свиња.

Март 2021.г. - преко 1000 лешева мртвих свиња на 3 км од Борче, 1 км од Ковилова, 4км од Падинске Скеле, 7км Земуна, 10 км од центра Београда.

Април 2021.г. из новосадског водовода упозоравају на бројне проблеме због бацања у канализацију маски, једнократних рукавица и – мртвих свиња.



Питамо – да ли знате које су све опасности од распадања угинулих животиња на отвореном, крај пута, потока, у њиви, шумарку, јарку, на путељку❓

Питамо – да ли знате какви услови владају на фармама и због чега се дешавају масовна угинућа животиња које се узгајају за људску прехрану❓

Будите одговорни! Кад будете напуштали природу, барем је оставите онаквом каквом сте је и затекли- БЕЗ СМЕЋА!

Срећан свима Празник рада!💚

"Расипање и уништавање наших природних добара, огољавање и исцрпљивање земље уместо повећања њене искористивости - то ће већ нашој деци знатно умањити могућности напретка којим уживамо, а који смо им дужни предати - веће и развијеније" Теодор Рузвелт

Данас је четврти април - Међународни дан напуштених животиња.

Свака општина у Србији добија новац из буџета да у складу са Законом о добробити животиња решава проблеме напуштених животиња и санкционише неодговорне власнике. Србија предњачи у региону по насиљу над животињама, чак и када нису у питању напуштене. У Србији се на прсте једне руке могу избројати прихватилишта за животиње напуштене од стране човека, која су у складу са законом, мада је и тај број релативан. Како се промени локална власт или орган власти одговоран за прихватилиште, тако се мењају и (не)услови у њему. У Србији апсолутни монопол у "решавању" (на најсвирепији и супротно закону начин) проблема напуштених имају приватне бубашинтерске фирме, као на пример Авенија МБ.
Да ли због непознавања закона, лењости да се закон имплементира, количине новца коју је најлакше учинити "невидљивим", локалне самоуправе се правдају за непоступање по закону, тиме што кажу да сав тај новац дају грађанима за обештећења од наводних уједа уличних, значи напуштених животиња и да су им ти "грађански уједи" сажвакали финансије којима су морали решавати проблем напуштених животиња. И знају да је већина уједа лажирана. И знају да то није намена тог новца. И знају да је већина уједа, који су се заиста десили, од стране власничких животиња.

И оно што је најважније - знају да постоји закон, али га не читају и не примењују. Не труде се да едукују и власнике љубимаца и све грађане са своје општине, о одговорном и хуманом поступању према животињама. Не промовише се удомљавање, кастрације, чиповање.

Из тог разлога Србија остаје на дну лествице уређених држава, а у врху лествице нехуманости и арчења буџетског новца за све осим за оно за чега је по закону намењен.Тачније, не ради се ништа како би се системски, а пре свега хумано, решио проблем напуштених животиња. Чак би се могло рећи - иде се "низводно" и улази у све већу дубиозу у којој ни грађанима ни животињама није и не може бити добро.

Podržite neformalnu grupu građana "Za zeleno Novo naselje"!

Придружите се! 💚

Имате ли сутра сат времена да нам се придружите? 🕓💚

🌿 Милиони људи широм света сваког марта искључују светла на један сат како би показали своју непоколебљиву преданост заштити природе и потреби да заједно смањимо човеков утицај на планету Земљу, те се суочимо са климатским променама.

🌿 Ове године, у оквиру глобалне иницијативе „Сат за нашу планету“, гласно подсећамо да још имамо шансу да ублажимо климатске промене и сачувамо природу, а тиме и нас саме, од свакодневног изумирања.

Хајде да заједно учинимо оно мало које чини огромну разлику! Искључите светло у пола девет!

Уживајте у друштву најмилијих док вас обасјавају свеће и звезде!💚

Међународни дан вода у Србији - поражавајуће стање

Каква је свест о важности вода у Србији? О чему нам говори чињеница да су воде апсолутно незаштићене од стране државе?

Не знате о чему се ради?

Као народни посланик и председник Зелене странке, мр Горан Чабради је 2019. године пред Народну скупштину изнео предлог да се ВОДЕ ЗАШТИТЕ УСТАВОМ.
Овај "мали корак" би учинио огроман помак у Србији, али то није препознало или није смело да препозна 237 народних посланика. Да, добро сте прочитали! Само 13 народних посланика је подржало овај предлог.

ВОДЕ НИСУ ЗАШТИЋЕНЕ УСТАВОМ

Знамо ли зашто је битно да су воде заштићене Уставом?

У 2019. години је испуштено 417.724 хиљада кубика отпадних вода из насеља, а чак 124 милиона кубика из индустрије.

У претходних годину дана Агенција за заштиту животне средине добила је 11 пријава за загађење воде.

Последњи објављени подаци за 2018. годину Агенције за заштиту животне средине говоре да су у тој години отпадне воде садржале 109 тона цинка, 55.8 тона бакра, 16.9 тона хрома, 13.2 тона арсена, 12 тона олова, 11.6 тона никла и њихових једињења. Агенција посебно наводи да је емисија цинка за 2017. износила 79 тона док је 2015. била 25.8 тона.

Преко 80% изворишта у Србији експлоатишу иностране компаније.

Ово, нажалост, није све.

Знате ли шта још трпе воде у Србији?

Срећан нам свима Међународни дан вода!

Генерална скупштина Уједињених нација је у децембру 2012. године прогласила 21.март за Међународни дан шума. Циљ обележавања овога датума је подизање свести јавности о значају шума, њиховог биодиверзитета и разних користи које нам шуме пружају. Овога дана шаљемо снажну поруку да МОРАМО ДА САЧУВАМО И ШТИТИМО ШУМЕ, да бисмо сачували здравље људи и обезбедили одрживи развој.

Оне покривају око 30% копна на планети, а поред тога су и биолошки најразноврснији екосистеми на копну, у којима живи више од 80% копнених врста животиња, биљака, гљива, инсеката.

Према извештају „Пошумљавање у Републици Србији“ Државне ревизорске институције од децембра 2020. године, степен шумовитости у Србији је 29,1 %, а према постављеним циљевима у Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године, оптимална шумовитост требало би да буде 41,4 %.

Поред тога, Аутономна Покрајина Војводина представља подручје са најнижим степеном шумовитости у Србији и Европи, са испод 7 % површине под шумама. Иако општине имају могућност да добију бесплатну израду пројекта за пошумљавање, па чак и средстава, свега 15 општина се определило за тако нешто. Шта их то спречава?
Ситуација на Фрушкој гори није ни на каквом завидном нивоу. Сеча стабала, мењање постојећег екосистема садњом стабала друге врсте на истом месту, настојање да се у оквиру Националног парка изграде стазe за вожњу квадова, листа је предугачка,...

Ни у осталим деловима Србије није ништа боља.
По информацијама које добијамо, људи не памте када је пошумљавање уопште последњи пут спровођено, дивље депоније се налазе на сваком кораку, а немар како институција тако и појединаца иде до незамисливих размера!

За ових шест година постојања, организовали смо округле столове на тему сече шума на којима смо окупљали зараћене стране, покушавајући да дођемо до идеалног решења, које не би доводило до прекомерне сече.

"Уколико не променимо садашњи систем и уколико Министарство животне средине не преузме већу одговорност, имаћемо све већу негативну реакцију јавности, некада оправдану, некада не, нећемо имати националне паркове какве желимо, нећемо имати шуме!", Горан Чабради, председник Зелене странке, округли сто "Национални парк Фрушка гора - планско управљање или пустошење"

На иницијативу Зелене странке на Кошутњаку је 2019. године спречена даља сеча стабала, а такође је за 19 посечених стабала, о трошку Завода за спорт, посађено 100 нових, симболично, на Дан људских права. Тиме је на Кошутњаку посађено преко 350 стабала само на иницијативу Зелене странке.

Ово су само неки од примера како се бори за своју државу и за природу у њој. Још увек захтевамо да се за једно посечено стабло сади пет нових у непосредној близини, да се уведе регистар стабала у урбаним подручјима, да се газдовање које се спроводи у супротности са законом најстроже кажњава!
Позивамо вас све да се укључите у нашу борбу, јер заједно смо итекако јачи. Шуме, реке, ваздух, животиње,... нас требају! Заштитимо их!

Чувајмо природу за још много лепих пролећа, јер је нисмо наследили од наших предака већ позајмили од наших потомака!💚