KLIK

Јајце је град у средњој Босни и Херцеговини, на ушћу ријеке Пливе у Врбас. У граду је 2013. године живјело 7.172, а у целој општини 27.258 становника.

Јајце се налази у средњој Босни, у њеном северозападном делу и подручју где се стичу панонски и планински део републике. Подигнуто је на месту укрштања путева Сарајево - Загреб и Бања Лука - Сплит, а уском пругом повезано је са Лашвом, Дрваром и Приједором. Јајце је смештено у уској котлини, код ушћа Пливе у Врбас, на надморској висини од 380 до 430 метара.

Као долински и котлински град у планинској Босни, али близу панонског обода, Јајце има умереноконтиненталну микроклиму са истакнутим утицајима потпланинске климе. Средња годишња температура у граду износи 10,1°C. Јануар, као најхладнији месец, има средњу температуру од -0,3°C, док је најтоплији јул, са просечном температуром од 19,3°C. Просечна годишња количина падавина у Јајцу износи 868 милиметара, а месеци који добијају највише кише су у јуну и октобру (по 97 милиметара), а најмање у марту (49 милиметара).

Јајце никада није био велики град, ни просторно, ни популационо. Оно је горело три пута (1527, 1586. и 1658. године), а његово становништво је неколико пута страдало од куге (1731, 1783, 1796. и 1814. године). У време мађарске владавине (1463—1527), многи становници Јајца изгинули су у борби с Турцима, а велики број људи страдао је од болести и глади.
Јајце је 1910. године имало 4.366 становника, а у његових 739 кућа 1921. године живело је 4.132 становника, мање него 11 година раније. Десет година касније (1931), град је имао 7.517 становника, а при првом послератном попису 5.005 становника или 2.515 људи мање (жртве рата, исељавање и др). Пет година касније (1953) Јајце је имало 5.557 становника, а 1961. године 6.853 становника, од којих више жена (3.523) него мушкараца (3.330). Истовремено је у јајачкој општини живело 34.488 људи, од којих највише Хрвата (13.733), затим Срба (8.670), нешто мање Муслимана (7.545) и најмање неопредељених Југословена

Јајце је мали град и економски центар простране, али сиромашне околине. Још у време владавине Хрвоја Вукчића и Стевана Томашевића оно је остварило знатан привредни развитак (као престоница краљева).

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

Ксамил је село и бивша општина у ривијери јужне Албаније и део националног парка Бутринт. Реформом локалне самоуправе 2015. године постала је пододелница општине Саранде. Становништво на попису становништва из 2011. године било је 2.994. Општинску јединицу чине села Ксамил и Манастир.

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

Саранда (алб. Sarandë, грч. Άγιοι Σαράντα) град је у јужној Албанији у области Валона смештен на обалама Јонског мора. Саранда представља један од најважнијих туристичких центара у земљи. У граду живи значајан број припадника грчке националне мањине.По подацима из 2011. године у граду је живело 20.227 становника. Преко пута града налази се грчко острво Крф а поред града, у море утиче река Бистрица.

Uspešno prenešena preko kolovoza. 🤗

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!

Манастир Љубостиња се налази у близини Трстеника у атару села Прњавор и 9 km североисточно од Врњачке Бање. Припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве.

Смештен је у долини мале планинске реке (Љубостињска река). То је задужбина кнегиње Милице.

Посвећен је uспењу пресвете Богородице. Манастир је грађен од 1388. до 1405. године.

У Љубостињи су сахрањене кнегиња Милица (монашко име Јевгенија), жена кнеза Лазара и монахиња Јефимија (Јефронисија), које су се после Косовске битке овде замонашиле са бројним удовицама српских властелина изгинулих у бојевима на Марици и Косову пољу.

KLIK PREVOZ
Uživajte u svakom kilometru!