despotdaniela

Još jedan morski pozdrav doplivao je do mene!

Prvo su mi stizale poruke roditelja kako je dete naučilo dane u nedelji zahvaljujući našim radionicama. Pa poneka zahvalnost jer su baš ona jutra kada imamo „Si ja, si još“ najlakša za spremanje za vrtić. 🩷

U početku mi je sve to bilo simpatično — po koja poruka tokom nekoliko meseci. A onda su poruke počele da stižu sve češće, iz različitih vrtića, i pored toga što mi je bilo neizmerno drago, počela sam da shvatam nešto mnogo važnije:

„Si ja, si još“ zaista ostavlja trag u deci.

A kada dođu letnji meseci, počnu da mi stižu i posebni — morski pozdravi. ☀️
Fotografije dece na kojima su potpuno mirna, prepuštena trenutku, vodi, osmehu i lepoti života.

I svakom ovakvom pozdravu radujem se sve više, jer je za mene to najlepša povratna informacija — da je dečja asocijacija na Dacu i „Si ja, si još“ upravo to:

mir, zadovoljstvo, lagani udah… i još laganiji izdah. 🌿

Uživam u vašim osmesima. 💞

P.S. „Si ja, si još“ — iliti:
„Hoću ja, hoću još!“ ✨

Koga briga za 35+ kad imaš brata koji ti rado pozajmi svoj prvi dres za utakmicu i sestru koja te prati uz teren još od svog 14. dana života. 🥹💚⚽

Neki navijači se ne biraju. Sa njima se rodiš. ❤️

Tri godine druženja, rasta i igre. Hvala, arena.ns 💚⚽

U Maloj školi. 🌸

Na mestu gde sam godinama učila da posmatram dete, da ga razumem i pružim mu podršku…

Mnogo godina kasnije, na “Si ja, si još” radionici, zajedno jačamo mišiće leđa.

Ali još važnije od toga…

Učimo da svako vežba u svom ritmu, da poštuje granice svog tela i da otkriva koliko može kada nema poređenja, već samo podrške.

Možda su se moje uloge u “Maloj školi” promenile.

Ali ono najvažnije ostalo je isto.

Dete je i dalje u centru svega. 💛

A možda je najlepše od svega to što je upravo ovde, mnogo godina kasnije, počela da živi jedna nova priča, moja priča.

Brend koji veruje da…

pokret otvara telo,
igra otvara dete,
a poverenje otvara srce.

Si ja, si još. 💫

Pokret • Igra • Poverenje

Ponekad je za sreću dovoljno…
jedno perce,
jedan miran dah
i nekoliko dece koja uče da zastanu. 🪶💚

Na kraju radionice vežbali smo disanje kroz igru. Neko je duvao nežno, neko kao mali vuk, ali su svi na kraju poneli isti osećaj – mir.💫

Mali koraci, veliki pokreti i najlepši zvuk detinjstva – smeh. 💗

Na fotografiji deca igraju moju verziju igre između dve vatre. Devojčice šalju džinovsku loptu ka dečacima, a oni pokušavaju da pobegnu. 🤸‍♂️😂

Ono što je zanimljivo jeste da ova igra uopšte nije bila u planu.

Džinovsku loptu ponela sam zbog sasvim druge aktivnosti.

Ali danas nam se pridružio jedan poseban drugar. 💙

Već neko vreme strpljivo je čekao da se oslobodi mesto u grupi. Čim je stigao, prvo što me je pitao bilo je:

“Da li sada imate 20 mesta za mene?” 🤗

Nasmejao me je, jer je baš 20 broj koji je moj standard.

Sa dvadesetoro dece mogu da čujem svako pitanje, primetim svaki osmeh, utešim svaku suzu i osetim svako dete. Za mene je to granica posle koje radionica više nije u potpunosti u interesu dece.

Kada je dobio potvrdan odgovor, odmah je usledilo novo pitanje:

“A da li možemo da igramo onu igru da se gađamo i bežimo od lopte?” 😄

Kao što vidite… na ispunjenje te želje nije morao dugo da čeka.

To je bila njegova nagrada za sve strpljenje koje je pokazao prethodnih nedelja. 💙

Hvala ti, Vuče, što si bio strpljiv. Drago mi je što si od danas deo naše ekipe. 🤗💙