Svesno telo

Često se kod tema vezanih za seksualnost ističe - s pravom - da je potrebno da jasno postavimo svoje granice, da eksplicitno izgovorimo svoje želje, i da sve što se dešava bude u okviru naše oblasti pristanka. Ovo je nužan i dragocen korak, ali često nije prvi koji možemo da učinimo sa mesta na kom smo.

Na ovoj radionici ćemo početi od toga da li uopšte znamo šta želimo i šta ne želimo. I, ako ne znamo, kako možemo da počnemo da to osećamo slušajući svoje telo.

Kada dođemo do svojih želja i granica, da bi nam postalo prirodno da ih izražavamo u stvarnim životnim situacijama, potreban je još jedan korak - da počnemo da ih vrednujemo. Da duboko u sebi znamo da je ono što osećamo važno i da se prirodno za to zauzimamo.

Treći korak je izražavanje i ostvarivanje naše seksualnosti u praksi.
Seksualnost je posebno zanimljiva tema zato što na neki način pojačava i odražava naš način postojanja u svetu, i ovaj deo će nužno ukazati na naša osetljiva mesta. U bezbednom i podržavajućem okruženju ćemo istraživati kako možemo da im damo podršku.

Prijava i više informacija: https://forms.gle/oTyTtN8rsTGsu4499

Autentična seksualnost podrazumeva odustajanje od ideja o tome kako seks treba da izgleda, šta vole žene, a šta muškarci, ili šta znači biti dobar u seksu. Poziva nas da čujemo, vrednujemo i izrazimo svoje želje i granice, da ostanemo u kontaktu sa sobom i reagujemo u skladu sa onim što osećamo.

Na radionici ćemo, kroz teoriju i individualne iskustvene vežbe, proći osnovne elemente jedne mape autentične seksualnosti, inspirisane praksom Točak pristanka (Wheel of Consent) i osnovama integrativne telesno orijentisane psihoterapije.

Bavićemo se time kako da nežno i u svom ritmu posmatramo sadržaje koji se pojavljuju dok slušamo telo, kako da postepeno razvijamo kapacitet za autentičniji odnos sa sobom i drugima, i na koji način osećaj bezbednosti i opuštenosti u telu može da otvori prostor za zadovoljstvo.

Prijava i više informacija: https://forms.gle/oTyTtN8rsTGsu4499

Ova radionica je nastavak januarske radionice Autentična seksualnost. Teme će biti iste - slušanje tela, vrednovanje njegovih poruka, izražavanje želja i granica, sprovođenje dodira, samo ćemo ih istraživati dublje i kroz drugačije vežbe.

✨Ako do sada niste učestvovali - dobrodošli ste da se sada pridružite.
✨Ako ste učetvovali u nekoj od dosadašnjih radionica Autentična seksualnost ili Dodir po meri tela, jedan deo teorije ćete čuti ponovo, na drugačiji način, a cena učešća vam je zbog toga nešto niža.

Više informacija možete videti u prijavi: https://forms.gle/oTyTtN8rsTGsu4499

Ili mi pišite ako imate pitanja 💛

Postovi Svesnog tela su na pauzi 💛
Ako želite da primate obaveštenja o radionicama, možete se prijaviti na mejling listu: http://eepurl.com/gLtSq1
Ili mi pošaljite svoju imejl adresu u inboks, da vas unesem 💛

Mnogi sa kojima pričam došli su do zaključka da nije u redu da imaju ’potrebe’. Dok smo bili mali, u našim prvim porodicama, često nije bilo sasvim bezbedno imati i izraziti ’potrebu’, a ponekad je reakcija bila potpuni neuspeh empatije. Posmatrajući kako se usklađenost, kontakt i naklonost sklanjaju iz polja oko nas, naučili smo da je imanje potrebe prečica do beznadežnosti i razočarenja.
Zato što bi bilo previše nebezbedno dozvoliti da bilo kakva vrsta ograničenja naših staratelja postane stvarnost, automatski smo zaključili da nešto nije u redu sa nama i da ne zaslužujemo da imamo potrebe. Iako je bilo bolno to prihvatiti, mogli smo se privremeno opustiti verujući da su oni koji su odgovorni da brinu o nama dobri, celoviti, celi i bezbedni (bez obzira da li je to bilo tačno ili ne).
Kao odrasli zainteresovani za duhovnost, često to naše osnovno uverenje osnažuju učenja koja (otvoreno ili ne) potvrđuju da je imanje ’potrebe’ neka vrsta znaka nenapredovanja na putu, dokaz nedovoljne vere ili poverenja, prevelike vezanosti, nerazumevanja neke vrste „Tajne“, imanja ’niske vibracije’, pokazatelj da ne shvatamo učenje o ’ne-selfu’, i tako dalje. Okrivljavanje i posramljivanje se nastavlja, ali sada sladak duhovni jezik stupa na mesto glasova ’loših drugih’ (makar tako deluje, ali da li se ti glasovi zaista i razlikuju?)
Nema ništa loše u tome da imate potrebe. To je tako ljudski, imati neku žudnju u srcu, neku čežnju da se povežemo, da nas neko sretne, da nas vidi, da nas čuje, da nas dodirne, da nas drži. Mi smo relacioni sisari. Nećemo skoro prevazići milione godina evolucije, sigurno ne nakon jedne predivne duhovne vikend radionice. Hajde da jednom zauvek prekinemo sa agresijom i okrivljavanjem i posramljivanjem, uključujući i njihove ’duhovne’ izraze.
Iako je sasvim prirodno da imate ’potrebe’, u stvarnosti je malo verovatno da će ikada sve vaše potrebe biti sasvim ispunjene, posebno da će ih ispuniti neko drugi. Otvorenog srca, izrazite ono što tražite svojim voljenima, svojim prijateljima, svojim saradnicima i svojoj porodici. I znajte da će oni nekada biti u stanju da vas sretnu, da vas vide takve kakvi jeste, i da vam pruže to što tražite. Kada to učine, možete se radovati tome i biti zahvalni. Kada to ne učine, možete se radovati tome i biti zahvalni, budući da je to prilika da vidite kako biste mogli da na novi način radikalno brinete o sebi.
Nije zadatak drugih da brinu o vašem neproživljenom životu umesto vas. Ako pažljivo pogledate, možda ćete početi da vidite načine na koje vi zaista i tražite od drugih da to učine, posebno od svojih intimnih partnera. Kada sa drugih skinete teret metabolizacije vašeg emocionalnog sveta za vas (što je bilo nužno za malo dete), otvarate se za prirodno-postojeće polje potpunosti, koje je oduvek već ovde, bez obzira da li je svaka vaša potreba ispunjena ili nije. Bez obzira da li su vaše potrebe ispunjene ili nisu, usudite se da ni na koji način to ne posmatrate kao tačan pokazatelj vaše vrednosti kao ličnosti.
…
Molim vas, nastavite da od svojih voljenih tražite ono što vam je potrebno, u svim njegovim oblicima, ali u svakom trenutku ostanite posvećeni da brinete o sebi, da pravite novu putanju divljeg, neukrotivog, beskompromisnog, neumoljivog saosećanja. Jer to je osnova novog sveta.
Matt Licata
knjiga: A Healing Space
slika: Eric Casey Baugh

Šta je tačno ljubav prema sebi? Po mom iskustvu, ona je daleko suptilnija i dublja od motivacionih govora koje promovišu gurui samopomoći koji objavljuju: „Veruj u sebe, ti si fantastičan i, zaboga, ljudi te vole!“
Ljubav prema sebi je nešto mnogo svetije i misterioznije od toga. Ona je unutrašnji sjaj ili energija toplote koja počinje da vas postepeno ispunjava onda kada počnete da učite kako da kažete Da sebi takvima kakvi jeste, upravo u ovom trenutku.
…
Najveću ljubav prema sebi pokazujete tako što sebi dozvoljavate da budete. Da budete šta? Biće koje jeste, naravno. To je definicija ljubavi prema sebi koju predlažem: dozvoljavanje sebi da budemo biće koje jesmo.
Da li ste svesni tog bića koje jeste, tog bića koje želi da živi u vama, kroz vas, kao vi? Ako ste iskreni, moguće je da ćete priznati da skoro da i ne poznajete tu dublju dimenziju sebe. To biće koje jeste možete otkriti jedino upravo ovde, u centru samog iskustva kog upravo sada proživljavate. Sve drugo je ili sećanje ili mentalna projekcija. To biće koje jeste nije nešto što možete da shvatite umom. Veće je od bilo čega što možete da zamislite. Iako ćete se možda nakostrešiti kada drugi pokušaju da vam nametnu svoje ideje ili da vas sabiju u neku usku konceptualnu kutiju, verovatno ne primećujete koliko to radite sami sebi.
…
Ljubav prema sebi podrazumeva da sebi govorim Da bez obzira na ono kroz čega prolazim, umesto da insistiram na nekoj ideji ko ili šta treba da budem.
…
Navika da sebe poredimo sa drugima ili da pokušavamo da budemo kao drugi jedna je od najvećih prepreka za ljubav prema sebi. Ova preokupacija time da li smo kao drugi, ili smo bolji ili gori nego oni, način je na koji ne poštujemo sebe.
…
Neki će možda pomisliti da je egoistično voleti sebe takve kakvi jesmo. Međutim, istina je da je to najmoćnija osnova za ljubav prema drugima. Ako sebi dozvolimo da budemo ono što jesmo to će nam pomoći da prepoznamo koliko je važno da i drugima isto tako dozvolimo da budu ono što jesu. Jedan od najboljih načina da pokažete ljubav jeste da druge pustite da se razlikuju od vas i da ih oslobodite od svojih zahteva i očekivanja. Kada sa blagošću shvatite da drugi imaju svoje sopstvene zakone i moraju da slede svoj lični put, isto kao i vi, počeće da nestaje vaša potreba da ih kontrolišete ili da sebe postavljate kao da ste važniji od njih.
John Welwood
knjiga: Perfect Love, Imperfect Relationships: Healing the Wound of the Heart
slika: Marta Bevacqua Photography

Što se tiče seksa, ranjivost mu daruje naročito zadovoljstvo. Zbog nje seks može postati radostan - vrtoglavo zadovoljstvo od prepuštanja nakon oklevanja, otimanje uzdaha pri dodiru, olakšanje u pronalasku ekstaze. Moramo da budemo ranjivi - da rizikujemo, da budemo otvoreni za nepoznato - ako želimo da doživimo radost i preobražaj. To je veza: zadovoljstvo obuhvata rizik, i on se nikada ne može sprečiti ili izbeći. Nećemo naći - niko od nas - seksualno ispunjenje ako očvrsnemo protiv ranjivosti. Nalazimo ga u priznavanju i otvaranju prema našoj univerzalnoj ranjivosti.
Receptivnost takođe može biti ključni deo zadovoljstva. To je izuzetno dvosmislena osobina; prijemčiva je, otvorena i pozivajuća - i, samim tim, rizična je. Pustiti nešto da uđe, biti porozan - biti prijemčiv prema potrebama i željama drugog - to je ono od čega neko postaje nežan prema osećanjima drugih i što ga stavlja njima na milost i nemilost. Kada nekoga pozovem da uđe - kada želim da uđe - nikada ne mogu biti sigurna da će ući onako kako ja želim. Takođe, nikad ne znam unapred kako želim da uđe. Zato je poziv na seks zastrašujuć i zato može da bude tako dirljiv. Susresti se u svojoj želji i biti iznenađen u svojoj želji - to je vežba međusobnog poverenja i pregovaranja o strahu. Kada funkcioniše može delovati čudesno, kao čarobni spoj, bezbedan i rizičan u pravoj meri, ugodan i izazovan u pravim razmerama. Retkost je to, ta čudna alhemija tela i umova koja može uticati na to stapanje poznatosti i nepoznatosti, lakoće i iznenađenja. I zato što je retkost, treba je ceniti.
Za prepuštanje u seksu - kada dozvoliš sebi da zađeš u područje intenziteta, u tanak procep između znanja i neznanja šta želiš, između kontrolisanja akcije i dopuštanja akciji da preuzme vođstvo; kada iskočiš iz tobogana u ovu vodu koja teče i nosi te Bog zna gde - potrebno je da se na drugoga svali ogroman teret poverenja, poverenja da će se odreći svoje slobode zloupotrebe. Želimo da možemo da kažemo: „Verujem da me nećeš povrediti. Verujem da nećeš zloupotrebiti svoju moć.“
…
Svaki seks, zapravo, podrazumeva igru moći i odricanja, s dvosmislenim prostorom između znanja i neznanja. U svakom seksu suštinski smo ranjivi: goli, povredivi, i fizički i psihički. Takođe, u svakom seksu, bezbednost i sigurnost potiču iz određivanja naših želja, zadovoljstava, izgovaranja da i ne, unapred. Ta vrsta preventivnog pregovaranja - sa samim sobom isto koliko i s bilo kim drugim - može biti neophodan uslov da se uopšte doživi zadovoljstvo, oslobađanje i istraživanje, jedini položaj iz kojeg zadovoljstvo ima šansu da se pojavi.
Katherine Angel
knjiga: Sutra će seks opet biti dobar
Areté
slika: Anne-christine Roda

Kada govorimo o promeni načina na koji vodimo ljubav, sama suština je svesnost. Ona je ključna za podizanje seksa na nove visine. Prvi korak ka svesnosti jeste da neprekidno obraćamo pažnju na svoja tela i budemo svesni tačno onoga što radimo i osećamo dok vodimo ljubav. Polako, polako, budno pratimo svaki pokret, svaki čin, svaki dah. Kada naučimo da posmatramo sve što se dešava u našem telu, i da budemo sa tim, sam čin seksa potpuno zaokuplja našu pažnju i postaje polje naše percepcije. I samim tim što smo tu i što ga posmatramo, mi ga transformišemo.
…
Intenzitet seksualnog sjedinjenja i snaga kojom nas uvlači u sebe olakšava nam da budemo svesni neuhvatljivog sadašnjeg trenutka, lakše nego dok hodamo ili kuvamo ili obavljamo neki poznat zadatak. Seksualno zadovoljstvo uz svesnost kreira iskustvo koje samom svojom prirodom može da nas usidri u sadašnjem trenutku.
…
Da bi nas dovela u sadašnji trenutak, Ta**ra traži da svoju pažnju i svesnost zadržimo na sebi. U uobičajenom seksu, primetila sam da je najčešće pažnja pre svega na partneru ili partnerki, da smo fokusirani na njegovo ili njeno zadovoljstvo. Kako mu je? Pitala sam se. Da li uživa? Da li ovo dobro radim? Da li je dovoljno ili je previše? Bio je skoro važniji od mene. Kada je moja pažnja, na taj i druge načine, bila fokusirana na mog ljubavnika, primećivala sam da nemam stvarnu unutrašnju povezanost sa svojim telom, niti osećaj da sam ukorenjena u sebi i ka dole. Bila sam skroz gore i napolju, i u suštini sam vodila ljubav za nekog drugog. Ta**ra me je naučila da svoju pažnju vratim na sebe, da zaboravim na njega i da se pre svega posvetim svojoj energiji. Naučila me je da svest usmerim ka unutra, ka dole i nazad u svoje telo, da osetim svoj stomak i svoj dah, da vodim ljubav za sebe, pre nego što se posvetim njemu. To možda zvuči suludo, ali zapravo menja sve! Stvara lakoću i opuštanje, iz kojih se budi prirodna bliskost i privlačnost, a nesigurnosti se lako raspršuju. To znači da prvo osetim energiju svog tela, da se sjedinim sa njim, pre nego što ga sjedinim sa drugim. Nudim svoje telo svom ljubavniku, telo u unutrašnjem skladu, živo i radosno, spremno da vodi ljubav. Sa ovim stavom primarnog fokusiranja na sebe, ukorenjivanja i centriranja unutar sebe, toliko više toga može da se dogodi u ljubavi.
Diana Richardson
knjiga: Heart of Ta***ic S*x
slika: Rekha Garton Photography

Kada možemo da vidimo svoju lepotu, bez ekstravagantne samo-opsednutosti, to je prvi korak ka otkrivanju svoje duše, da bismo joj konačno dali pažnju i brigu koju zaslužuje. To nije toliko ljubav prema sebi koliko je ljubav prema svojoj prostranijoj i misterioznoj duši. To nije narcizam, nego radije lek za narcizam. Prvo vidite sebe onakve kakvi jeste, zatim volite svoju dušu, zatim lako dišete.
…
Otkrivanje svoje sopstvene lepote - i ne govorim o tome u sentimentalnom smislu - osnova je dobrostanja. Vaša lepota je složena. Nije sva dobra i zdrava. Ona nije površna stvar, nego sama suština vašeg bića. Zaista lepi ljudi nisu nužno i fizički zdravi, emocionalno stabilni, laki u odnosima, ili produktivni i uspešni. Lepota obično zahteva neku nesavršenost, prestup ili prazninu. Celovitost vašeg bića, i dobro i loše, to je ono što omogućava vašoj lepoti da se pojavi. Ljubavnik je može videti. Roditelj je može prigrliti. Prijatelju može biti teško sa njom, a ipak je može voleti.
…
Kao što lepota prirode uključuje i oluje, suše i geološke erupcije, tako i lepota osoba uključuje emocionalne bure, periode suša i povremene eksplozije. Da bismo iskreno brinuli o duši, moramo da naučimo da cenimo i tamne elemente, isto kao i svetle. Kada počnete da cenite svoju tamu, moguće je da ćete isto tako početi da shvatate da je deo vaše svetlosti odbrana od tame. Možda ste spolja mirni, a vaš unutrašnji život je uzburkan i neobuzdan. Možda nećete ni da dozvolite sebi da se suočite sa svojom tamom. S druge strane, možda shvatate da svoju sreću i mir imate zato što ste uspostavili odnos sa svojom tamnom stranom. Bogat i stabilan osećaj bezbednosti može nastati na osnovu mirenja sa svojom tamom. Tama može mnogo da ponudi vašoj potrazi za srećom.
Thomas Moore
knjiga: Dark Nights of the Soul: A Guide to Finding Your Way Through Life's Ordeals
slika: Ho Ryon Lee

“Tamna noć duše” veoma je star izraz. Da, i ja sam je doživeo. To je naziv koji se koristi da opiše nešto za šta bismo mogli reći da je kolaps onoga što smo doživljavali kao smisao u svom životu… erupcija dubokog osećaja besmisla u naš život. Unutrašnje stanje je u nekim slučajevima veoma blisko onome za šta konvencionalno kažemo da je depresija. Ništa više nema smisla, ništa više nema svoju svrhu. Ponekad je pokreće neki događaj izvan nas, možda neki tragičan spoljašnji događaj.
…
Ili ako ste gradili svoj život i pripisivali mu smisao - ako se taj smisao koji ste pridavali svom životu, svojim aktivnostima, svojim uspesima, svom putu, ako se ono što vam je bilo važno i taj smisao koji ste pridavali svom životu, ako se to iz nekog razloga raspadne.
Može se pokrenuti i ako se dogodi nešto što više ne možete samo preskočiti dajući mu neko objašnjenje, neka nesreća koja kao da poništava smisao koji je vaš život do tada imao. Ono što se tada stvarno raspada je ceo konceptualni okvir vašeg života, smisao kojeg je mu je vaš um pripisao. I posledica je to tamno mesto.
Međutim, ljudi su ulazili u njega, a zatim, tu je i mogućnost da iz njega izađete i uđete u preobraženo stanje svesti. Život ponovo ima smisao, ali to više nije konceptualan smisao i moguće je da nećete moći ni da ga objasnite. Često je upravo to mesto na kom se ljudi bude iz svog konceptualnog shvatanja stvarnosti, koje se raspada. Budite se u nešto dublje, nešto što više nije zasnovano na konceptima vašeg uma. Imate dublji osećaj svrhe ili povezanosti sa većim životom, koji više ne zavisi od objašnjenja ili od bilo čega konceptualnog.
To je neka vrsta ponovnog rođenja. Ta tamna noć duše jeste jedna vrsta smrti i umiranja. Ono što umire je egoističan osećaj sebe. Naravno, smrt je uvek bolna, ali ništa zaista stvarno ne umire ovde - samo identitet koji je bio iluzija. I verovatno će neki ljudi koji prođu kroz ovu transformaciju shvatiti da su morali da prođu kroz nju, da bi došli do duhovnog buđenja. Često je ona deo procesa buđenja, smrt starog i rađanje stvarnog bića.
Eckhart Tolle
ceo tekst: https://eckharttolle.com/eckhart-on-the-dark-night-of.../
slika: Marta Orlowska Fine Art Photography