Triple F

Primetio sam mnogo nerazumevanja na ovu temu. U tekstu ispod ispisaću ti moje viðenje i ono kako ja radim sa trudnicama u TripleF studiju.

Vežbe za karlično dno moraju biti sastavni deo treninga za trudnice, ali ne postoji jedna univerzalna vežba, niti jedan način izvođenja koji odgovara svakoj trudnici.

Zapravo, jedna od najvećih razlika između treninga za opštu populaciju žena i treninga u trudnoći jeste upravo praćenje toka trudnoće i kontinuirano prilagođavanje vežbi promenama koje se prirodno dešavaju u telu.

Kako se trudnoća razvija, menjaju se biomehanika, držanje tela, raspodela opterećenja, pokretljivost pojedinih segmenata i sposobnost kontrole pokreta. Cilj treninga nije da „zaustavimo“ te promene, već da im se prilagodimo i pomognemo telu da što bolje funkcioniše kroz njih.

Isto važi i za karlično dno.

Karlično dno ne smemo posmatrati izolovano. Ono je deo sistema i radi u sinergiji sa disanjem, trbušnim zidom, kičmom, kukovima, nogama…

Na primer, bol u donjem delu leđa povećava napetost zadnjeg dela karličnog dna. To može uticati na način na koji se opterećuju sakroilijačni zglobovi, na stabilnost prelaza između donjeg dela leđa i karlice, kao i na područje pubične simfize.

Zato vežbe za karlično dno nisu samo „stisni–opusti“.

One su, pre svega, način da uspostavimo kontakt sa ovom regijom, naučimo da je kontrolišemo i povežemo njeno funkcionisanje sa ostatkom tela.

Tokom trudnoće zato radimo na karličnom dnu kroz različite položaje, pokrete i odnose između segmenata tela.

Možemo posmatrati prednji i zadnji deo karličnog dna, a detaljnije i prednji desni, prednji levi, zadnji desni i zadnji levi deo. Na taj način možemo učiti telo da različite delove ove regije aktivira, ali i — što je posebno važno — da ih otpusti i relaksira.

Kako se približavamo trećem trimestru, sve veći značaj dobija upravo sposobnost opuštanja karličnog dna.

I tu dolazimo do važne stvari:

položaj trupa, nogu, karlice i način na koji postavimo ekstremitete u prostoru značajno utiču na ponašanje karličnog dna.

Nastavak ⬇️⬇️⬇️

Evo lagana tri i pol minuta. 🥲

MORNING WORKOUT — od 1. septembra u novom izdanju ☀️

Jedan od naših najtraženijih programa treninga od 1. septembra startuje po još fleksibilnijim uslovima.

Trening koji se prilagođava tvom danu i tvojim obavezama.

🕕 Termini:
Ponedeljak–petak: 6:00–9:00h
Subota: 6:00–8:00h

Trening traje 1 sat, ali ne moraš da dođeš u tačno određeno vreme — svoj trening možeš odraditi bilo kada u okviru naznačenog intervala.

Šta te očekuje?

• individualno prilagođeni programi treninga
• jednostavno zakazivanje putem aplikacije
• paketi od 2, 3 ili 4 treninga nedeljno
• programi snage, zdravstvenog fitnesa i oporavka nakon porođaja
• programi namenjeni trudnicama

Zašto žene biraju MORNING WORKOUT?

Zato što im daje ono što je danas najvrednije — fleksibilnost.

* Trening možeš uklopiti u svoje jutro.
* Nakon posla ostaje ti vreme za sebe, porodicu i druge obaveze.
* Odličan je izbor za mame sa malom decom.
* A uz individualni program, trening je prilagođen baš tvojim potrebama i ciljevima.

Počni dan tako što ćeš prvo uraditi nešto dobro za sebe. 🌅

Piši nam za više informacija i proveru dostupnosti termina.

Ako već imaš potrebu da komentarišeš nečiji rad, trening, ishranu ili način na koji neko vodi svoj proces — zastani na trenutak i zapitaj se: da li moj komentar toj osobi zaista može da pomogne?

Jer vrlo često imamo potrebu da sudimo o stvarima koje ne poznajemo dovoljno. Vidimo samo jedan deo nečijeg procesa i na osnovu toga donosimo zaključke.

A ne znamo šta se dešava iza kulisa.

Ne znamo koliko žena nakon porođaja ulaže energije da uopšte dođe na trening. Koliko prepreka, frustracija i nedostataka pokušava da prevaziđe. Ne znamo koliko je truda potrebno da neko istraje, čak i kada rezultati nisu onakvi kakve bismo mi očekivali.

I da — svesni smo dometa različitih vrsta treninga, načina ishrane, jelovnika i modela rada. Ali neko je možda samo na određenoj etapi svog procesa.

To ne znači da ga treba osuđivati.

Ako misliš da postoji nešto što bi moglo da mu pomogne — pitaj. Razgovaraj. Ponudi drugačiju perspektivu.

Ali ako tvoj komentar neće pomoći, možda je najbolje da se u tu temu uopšte ne mešaš.

I još nešto posebno važno: ako se već deklarišeš kao stručnjak iz određene oblasti, onda nemoj posmatrati samo jedan parametar.

Uzmite u obzir čoveka. Njegove okolnosti. Njegove mogućnosti. Njegovu prethodnu priču. Njegov cilj.

Jer nekada nije najveća pomoć dati nekome još jednu kritiku.

Nekada je najveća pomoć — ne odmagati mu.

Gledaj svoj rad. Pomozi kada možeš. A pre nego što nekoga osudiš, zapitaj se koliko zapravo znaš o njegovoj priči.

Za mojih deset godina postojanja u ovoj struci sretao sam ljude sa najrazličitijim problemima. Sa mnogima sam ostao prijatelj i na to sam posebno ponosan. Uz sve ove ljude sam svakodnevno učio. Neka “znanja” i modele prenosim i na svoju decu.

U svom okruženju imam mnogo odgovornih ljudi. Pre svega odgovornih prema sebi. I pored ludila života, stignu da odahnu i priušte sebi vreme koje im pripada.
Sretao sam i druge. :)

Bolna stanja.
Rehabilitacije.
Oporavak nakon porođaja.
Ozbiljni simptomi.
Gojaznost.
Nedostatak kondicije.
Ljude koji samo žele da se pokrenu i počnu da brinu o sebi.

I koliko god da su problemi različiti, jedan obrazac se često ponavlja:

Želimo promenu, ali ne želimo uvek da prihvatimo svoj deo odgovornosti za nju.

Želimo da neko napravi program.
Da nas neko motiviše.
Da nas neko popravi.
Da nam neko kaže šta da radimo.
I, po mogućstvu, da rezultat dođe bez onog dela u kom mi moramo nešto da promenimo.

Ali tu dolazimo do jedne neprijatne istine:

Niko ne može da uradi ono što je najvrednije za nas. Umesto nas.

Neko može da nam pokaže put.
Može da nam pomogne.
Može da nas usmeri, podrži i ohrabri.

Ali ne može da hoda umesto nas.

I ono što mi je još zanimljivije jeste da se taj obrazac često ne završava u fitnesu.

Gajim mišljenje koje prenosim i na svoju decu. Ako svakodnevno u malim stvarima bežimo od odgovornosti, vrlo je moguće da isti model prenosimo i na posao, odnose, novac, vreme, navike… na život uopšte.

Pođi od sebe.

Ne moraš danas da promeniš ceo život.

Ustani kada si rekla da ćeš ustati.
Uradi ono što si obećala sebi.
Prošetaj iako ti se ne ide.
Uradi trening iako nije savršen dan.
Pojedi ono za šta znaš da ti prija.
Odmori kada znaš da ti je odmor potreban.

Jer niko nam neće pokloniti zdravlje, dobro raspoloženje i život kakav želimo.

Drugi mogu da nam pomognu.

Ali mi moramo da učestvujemo.

I možda je pravo pitanje:

Ne „ko će da mi pomogne?“, već „šta je ono što ja danas mogu da uradim za sebe?“

Ako se ne slažeš — voleo bih da čujem zašto.

Ako se slažeš — možda je vreme da prestaneš da čekaš da neko drugi počne umesto tebe.

Da se razumemo, briga o detetu/deci je prioritet svakog pojedinačnog dana u postpartumu. Ne smatram da je to segment koji treba da zanemariš.

Ali isto tako znam koliko je frustrirajuće kad na nešto pomisliš, pa za 2 minuta isto to zaboraviš a onda nervozna pokušavaš da se setiš šta si htela.

Zatim, znam kako izgleda svaki neorganizovan dan.
Počinješ sa spremanjem doručka sebi, ali je odjednom na red došla us*ana pelena i pokušaj guranja šrafcigera(nemaš pojma otkud tu) u šteker.

Unapred postavljeni zadaci koji nisu previše zahtevni su spas, ovo ti pišem iz istog iskustva.

Kako ti rešavaš ove situacije?

Kakvo je tvoje iskustvo? Šta je tvoje mišljenje na ovu temu? 🙂

Šta te najveći deo vremena sprečava da treniraš?

To što stvarno nemaš vremena?

Ili te plaši sve ono što od treninga očekuješ?

Ako ti život već izgleda ovako nekako:

Posao.
Karijera.
Deca.
Partner.
Kuća.
Obaveze.
Tuđe potrebe.

Gde je tu vreme za tvoje telo?

„Samo još ovaj period da prođe…“

Čekaš ponedeljak.
Da prođe još ovaj praznik.
Da počne školska godina.
Da prođe Nova godina.
Da prođu vrućine.
Da prođe kiša.
Da se „malo smiri period“.

I onda krećeš.

Ponedeljak – trening.
Utorak – trening.
Sreda – ne možeš.
Četvrtak – iskrslo nešto.
Petak – već si odustala jer „nema smisla ako ne mogu kako treba“.

I tako po ko zna koji put.

Treba ti sistem koji može da funkcioniše i kada je nedelja haotična.

Rešenje?

Prestani da razmišljaš:

„Moram da treniram 4 p**a nedeljno.“

I počni da razmišljaš:

„Koji je minimum koji mogu da uradim i kada nemam vremena?“

20–30 minuta.
2–3 treninga nedeljno.
Fokus na vežbe koje daju rezultat.
Bez počinjanja „od ponedeljka“ svaki put kada život poremeti plan. Šta fali da počneš već od srede?

Trening ne treba da bude još jedna obaveza zbog koje ćeš se osećati krivom.

Treba da bude način da se vratiš sebi.

Da ojačaš.
Da se bolje osećaš u svom telu.
Da imaš više energije.
Da ponovo obučeš ono što voliš.
I da konačno prestaneš da budeš žena koja „stalno kreće iz početka“.

Gotovo sam siguran da vreme već imaš. Treba ti realniji pristup.

Ako si se pronašla u ovome, napiši nam „KREĆEM“ i pomoći ćemo ti da trening uklopiš u svoj stvarni život — bez odricanja od svega ostalog.