Appello - Yettel partner

Kada i kako je prvi put Internet stigao u Srbiju tj. tadašnju Jugoslaviju.

*Pre 25 godina, grupa stručnjaka Računarskog centra Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa tadašnjim provajderom “Telefonija”, povezala je akademsku mrežu na internet.
Prvi Internet-signal stigao je u tadašnju SR Jugoslaviju 26. februara 1996. godine, a njegovo uvođenje je u to vreme je bilo obavljano u tajnosti.
Jedan od glavnih organizatora i odgovornih za uvođenje interneta u Srbiju bio je Prof. dr. Zoran Jovanović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji rekao da je ideja bila dovođenje novih tehnologija u Srbiju.
Kako kaže, oko 1990. godine imali smo samo jednu vezu sa svetskom mrežom, koja je bila realizovana putem “e-mail” servisa u Republičkom zavodu za statistiku. Ona je bila prekinuta, a nekoliko godina kasnije, napravili smo izolovanu akademsku mrežu.
Oko 1993. godine, napravili smo intranet mrežu, koja je bila akademska i izolovana od svetske mreže, i imala je samo jednu mogućnost povezivanja sa svetskom mrežom, putem “e-mail”-a. To je realizovala ekipa sa FON-a, koju je vodio profesor Božidar Radenković.
Tek 26. februara 1996, Srbija se uspešno povezala na svetsku mrežu Internet.
Direktor Računarskog centra Univerziteta u Beogradu, Slavko Gajin,
istakao je da smo do tada bili izolovani ali da smo “ostvarivanjem jedne veze postali deo svetske mreže”.
Interesantno je da je povezivanje na Internet proteklo u tajnosti
i da tadašnji državni vrh nije bio upućen u to da smo se priključili svetskoj mreži.
To se desilo u tajnosti zbog toga što zakonska regulativa nije bila sasvim jasna u vezi toga da li su potrebne posebne dozvole za međunarodne veze tog tipa.


*

Potrošači u Srbiji su redovne žrtve trikova u supermarketima, a da toga nisu ni svesni. Većina potrošača kupuje proizvode koji su na akciji ne gledajući staru cenu proizvoda,tek kada stignu kući uoče da je akcijska cena ustvari realna cena proizvoda.
AKCIJE KOJE NISU AKCIJE
Kada je reč o akcijama i popustima u velikim trgovinskim lancima, morate da otvorite “četvore oči” i nekoliko p**a da proverite da se ne radi o prikrivenoj prevari.
Najćešće podvale su sa prodajom 1+1 artikala po “super ceni”. Takve ponude su uglavnom prevare, jer često vas "super popust" izađe skuplje nego kada bi taj proizvod uzeli po regularnoj ceni, verovali ili ne.
Pakovanje sredstva za čišćenje wc šolje u jednom od beogradskih hipermarketa košta 130 dinara, a na istoj polici ponuđena vam je “specijalna akcija 1+1” gde za dva takva proizvoda morate da izdvojite “samo” 275 dinara! Pa gde je tu akcija i gde je ušteda!? Nigde! Izgubili ste 15 dinara vođeni idejom da ćete uštedi, ali je reč o klasičnoj obmani!
Četkica za zube 1+1 u jednom beogradskom marketu na akciji je koštala 79 dinara, dok joj je regularna stara cena bila 79,99 dinara. Dakle uštedeli ste manje od jednog dinara!!!
U pojedinim marketima prodavci čak istaknu cene bez pdv-a, ali ispod te cene sitnim slovima ispišu i pravu cenu, koju većina potrošača neće odmah videti, već kad dođe na kasu ili kada stigne kući i preračuna se.
Da li ste Vi nekada naseli na ovaj trik prodavaca ?

Захвалјујући упорности Панте Михајловића, пријатеља и саветника Николе Тесле, телефон је прихваћен у Србији.
Михајловић је стигао у Београд 1882. године и одмах кренуо у остварење своје велике идеје: увођење телефона у Србију. Дозволу за постављање инсталација у Србији добио је 27. новембра исте године, и одмах је преко огласа у листу Видело обавестио грађанство о својој намери и позвао заинтересоване да се претплате. Међутим, тешко је ишло. Стари Београђани су нерадо прихватали техничке новотатрије.
Михајловић је одмах отишао код министра војске, Теше Николића, и предложио му да уведе телефон у своје канцеларије. Након доста убеђивања, министар је само показао на своје курире и питао Михајловића да ли их види. Кад је овај одговорио позитивно, министар је рекао:
Па шта ће мени онда тај твој телефон, кад ови моји момци могу за три минута да стигну до града и јаве шта треба? Мани се ти ћорава посла….
Сутрадан, министар само што није пао у несвест када је у својој канцеларији затекао телефон који је Михајловић и поред министровог одбијања, ипак инсталирао у његовој канцеларији. С великом неверицом је прво добро испитао ормане, загледао испод стола, сумњајући да се ради о некој несланој шали. Након што је опрезно узео слушалицу у руке и разменио пар речи с пуковником Костом Радосављевићем, поверовао је да није никаква шала у питању и позвао је остале официре да виде то чудо технике.
Прве установе које су телефонски повезане у Београду биле су Велика школа која се тада налазила у Капетан-Мишином здању, и Пожарна команда, двор и Управа града, Народна Скупштина и министарство унутрашњих дела, Народна банка и министарство финансија.

Следећа телефонска веза у Србији била је успостављена између Београда и Ниша у току српско-бугарског рата 1886.
Да ли користите фиксни телефон?