GLAS Evandjelja

Jutarnji stih za ponedeljak
30.12.2024
Nebo počinje u duši
Ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. (Matej 22,37)
Nebo počinje u duši, i kako se sve više usredsređujemo na Nebo, u sve većoj meri cenimo Hrista, te On naposletku postaje Zastavnik između deset tisuća, i sav ljubak. Medutim, budući da je sotoni dozvoljeno da upravlja umom, njegove osobine postaju deo karaktera onih kojima upravlja, i grešnici pokazuju sve veće bezboštvo.
Ukoliko želimo da vidimo Nebo, moramo imati Nebo još ovde, dole na Zemlji. Mi moramo imati Nebo da bismo mogli da uđemo u Nebo. Moramo da imamo Nebo u našim porodicama, da se preko Hrista neprestano približavamo Bogu. Hristos je veliko središte privlačnosti i Božje dete koje je sakriveno u Hristu sreće se sa Bogom i uranja u božansko biće. Molitva je život duše, to je hranjenje Hristom, to je potpuno okretanje našeg lica Suncu pravde. Kada svoje lice okrenemo prema Njemu i On okreće svoje lice prema nama. On čezne da nam podari božansku blagodat; i kada se približimo Bogu sa potpunom sigurnošću i verom, naše duhovno poimanje oživljava. Tada ne hodamo u zaslepljenosti, oplakujući svoju duhovnu nerodnost, jer marljivim istraživanjem Božje Reči uz molitvu, mi upravljamo Njegova bogata obećanja prema svojoj duši. Anđeli nam prilaze i neprijatelj sa svojim mnogobrojnim zamislima biva oteran.
Molitva je snaga duše, ali je nažalost zanemarena. Jednostavnom, iskrenom, skrušenom molitvom, duhovnost u velikoj meri jača. Nijedno drugo sredstvo blagodati ne može je zameniti niti sačuvati zdravlje duše. Molitva dovodi dušu u neposrednu vezu sa Izvorom života, jača duhovne mišiće i tetive našeg verskog iskustva, jer živimo verom, gledajući Njega koji je nevidljiv. Ukoliko zanemarimo molitvu, ili se molimo sporadično, tu i tamo, kako nam je zgodno, izgubićemo zajednicu sa Bogom. Hrišćanski život postaće suvoparan, a duhovne sposobnosti ostaće bez životne snage. Verskom iskustvu nedostajaće zdravlje i snaga. Postojaće sve veća težnja da Božju Reč zamenimo ljudskim spisima i izjavama...
Samo Božja blagodat može da oživi i osveži dušu. Dragocena, sigurna reč proroštva otkriva onima koji istražuju istinu bogatstva Hristove tagodati. (Signs of the Times, 3. jul 1893)

Jutarnji stih za nedelju
29.12.2024
Viđenje slave
Drži što imaš, da niko ne uzme vijenca tvojega. (Otkrivenje 3,11)
Ako se Crkva bude odenula u ruho Hristove pravednosti, ako se bude oslobodila svih obaveza prema svetu, pred njom će granuti zora blistavog i slavnog dana. Božje obećanje, koje joj je dao, ostaće čvrsto doveka. On će je učiniti večno savršenom, radošću mnogih naraštaja. Istina, zaobilazeći one koji su je prezreli i odbacili, konačno će slavno pobediti. Iako će ponekad izgledati kao da je njeno napredovanje usporeno, ono nikada neće biti zaustavljeno. Kada se Božja poruka bude suočavala sa protivljenjem, On će joj dodati novu snagu, tako da će moći da širi još snažniji uticaj. Snabdevena božanskom energijom, ona će i kroz najčvršće prepreke probiti svoj put i savladati svaku smetnju.
Šta je održavalo Božjega Sina u toku Njegovog života punog napora i žrtve? On je sagledao rezultate truda svoje duše i bio je potpuno zadovoljan. Upućujući pogled prema večnosti, video je sreću onih koji su Njegovim poniženjem primili oproštenje i večni život. Svojim ušima slušao je uzvike otkupljenih. Čuo je spasene kako pevaju Mojsijevu i Jagnjetovu pesmu.
Mi možemo pogledati u budućnost, videti sjaj Neba. U Bibliji su nam otkrivene lepote buduće slave, prizori slikani Božjom rukom, tako dragi Njegovoj Crkvi. I mi možemo verom stati na prag večnoga grada, i čuti nežnu dobrodošlicu upućenu onima koji su u ovom životu sarađivali sa Hristom, smatrajući čašću da stradaju Njega radi. Kada budu izgovorene reči: „Hodite, blagosloveni Oca mojega“, oni će položiti svoje krune pred noge svoga Spasitelja i uzviknuti: „Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov... Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka!“ (Matej 25,34; Otkrivenje 5,12.13)
Tamo će otkupljeni pozdraviti one koji su ih doveli Spasitelju i svi će se sjediniti u slavljenju Onoga koji je umro da bi ljudska bića mogla dobiti život koji se može uporediti sa Božjim životom. Sukob će biti završen. Nevoljama i stradanjima doći će kraj. Pesme pobede ispunjavaće celo Nebo kada se svi otkupljeni budu pridružili radosnoj melodiji „Dostojno je, dostojno jejagnje zaklano, koje je živo, slavni Pobednik! (Apostolska crkva - Hristovim tragom, str. 601.602. original)

Jutarnji stih za subotu
28.12.2024
Pesme koje će se pevati
I pjevahu novu pjesmu pred prijestolom i pred četiri životinje i pred starješinama. (Otkrivenje 14,3)
Onaj koji dolazi kaže: „Evo ću doći skoro, i plata Moja sa Mnom, da dam svakome po delima njegovim.“ (Otkrivenje 22,12) Svako dobro delo koje ućini Njegov narod kao rod prave vere imaće odgovarajuću platu. Kao što se jedna zvezda razlikuje od druge zvezde u slavi, isto tako će i vernicima biti dodeljene različite sfere u budućem životu...
Zabeležen je sledeći prizor: „I posle ovoga... čuh glas naroda mnogoga, i kao glas voda mnogih, i kao glas gromova jakih, koji govore: Aliluja, jer caruje Gospod Bog Svedržitelj.“ (Otkrivenje 19,1.6) Pevali su pesmu Mojsijevu i pesmu Jagnjetovu.
Moramo se čvrsto držati svog Vođe inače ćemo postati zbunjeni, i izgubiti iz vida Proviđenje koje upravlja crkvom, svetom i svakim pojedincem. Način Božjeg postupanja biće velika tajna. Može se desiti da izgubimo trag Božji i da hodimo zbunjeni, govoreći: Tvoji su sudovi neistraživi. Ali ako je srce odano Bogu, onda će sve biti jasno.
Pred nama je dan kada će nam sve Božje tajne biti otkrivene i svako Njegovo delo biti opravdano; dan kada ćemo se osvedočiti da su pravda, milost i ljubav zaista odlike Njegovog prestola. Pošto se završi duga i teška zemaljska borba, i sveti se okupe u svom večnom domu, naša prva tema će biti pesma Mojsija, sluge Božjega. Druga tema će biti pesma Jagnjetova. Ova pesma biće glasnija, dostojanstvenija i uzvišenijeg stila, i njen odjek će se širiti nebeskim dvorovima. To je pesma koja opeva Božju promisao, povezujući različita dela proviđenja, jer se sada sve vidi bez ikakvog pokrivala, počevši od davanja zakona, preko proroka, do evanđeoskog razdoblja. Istorija crkve na ovoj zemlji i crkva otkupljena na nebu imaju središte u krstu sa Golgote. To je tema, to je pesma - Hristos sve i u svemu - koja odjekuje nebom iz hiljade hiljada, i iz deset hiljada p**a deset hiljada grla i od nebrojenog mnoštva оtkupljenih. Sve se sjedinjuje u ovoj pesmi Mojsijevoj i Jagnjetovoj. To je nova pesma jer nikada pre nije pevana na nebu. (Testimonies to Ministers, str. 428.429.432.433)

Jutarnji stih za petak
27.12.2024
Učesnici u Isusovoj slavi
Oće, hoću da i oni koje si Mi dao budu sa Mnom gdje sam Ja; da vide slavu Moju koju si Mi dao, jer si imao Ijubav k Meni prije postanja svijeta. (Jovan 17,24)
Vaskrsenje i vaznesenje našeg Gospoda siguran je dokaz pobede Božjih svetih nad smrću i grobom, i jemstvo da je Nebo otvoreno za one koji su oprali svoje haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi. Isus se vazneo k Ocu kao predstavnik ljudskog roda i Bog će one koji odražavaju Njegov lik dovesti da posmatraju Njegovu slavu i s Njim je dele.
Spremni su domovi za zemaljske putnike. Spremna je odeća za pravedne s vencima slave i palmama pobede. Sve što nas je zbunjivalo u Božjem proviđenju, postaće jasno. Tada će stvari teške za razumevanje biti objašnjene. Pred nama će se otkriti tajne milosti. Tamo gde su naši ograničeni umovi otkrivali samo zabunu i pogažena obećanja, videćemo najsavršeniji i najlepši sklad. Znaćemo da je beskonačna ljubav odredila iskustva koja su nam se činila vrlo teškima. Kad shvatimo nežnu brigu Onoga koji čini sve za naše dobro, radovaćemo se neiskazanom radošću punom slave...
Još uvek smo usred sena i previranja zemaljskih aktivnosti. Najozbiljnije razmišljajmo o blagoslovenoj sutrašnjici. Neka naša vera probije svaki oblak tame i posmatra Onoga koji je umro za grehe sveta. On je otvorio vrata raja svima koji su Ga primili i poverovali u Njega. Njima daje silu da postanu sinovi i kćeri Božje. Neka nas nevolje koje nas toliko muče postanu pouke koje nas pokreću napred prema cilju - nagradi našeg visokog zvanja u Hristu. Budimo ohrabreni mišlju da će Gospod ubrzo doći. Neka ta nada raduje naša srca. „Jer još malo, vrlo malo, pak će doći Onaj koji treba da dođe i neće odocniti.“ (Jevrejima 10,37) Blago onim slugama koje njihov Gospodar, kada dođe, nađe da straže.
Mi idemo kući. Onaj koji nas je toliko voleo da je umro za nas, sagradio je za nas grad. Novi Jerusalim naše je mesto počinka. U Božjem gradu neće biti žalosti. Više se nikada neće čuti žalostan plač niti naricanje zbog srušenih nada i izneverenih osećanja. (Testimonies for the Church, sv. 9, str. 286.287)

Jutarnji stih za četvrtak
26.12.2024
Crveni porub
Koji pobijedi neće mu nauditi druga smrt. (Otkrivenje 2,11)
Sa Isusom na čelu sišli smo iz grada na Zemlju, na veliku i visoku planinu koja nije mogla da nosi Isusa pa se raspolovila tako da je nastala velika ravnica. Onda smo ugledali veliki grad s dvanaest temelja i dvanaest vrata, po troja sa svake strane i sa po jednim anđelom na svakim vratima. Svi smo povikali: „Dolazi grad, veliki grad silazi s Neba od Boga“, i on se spustio na mesto na kome smo stajali. Onda smo počeli da posmatramo šta se nalazi izvan grada. Videla sam prekrasne kuće koje su izgledale kao od srebra, na četiri stuba ukrašena prekrasnim biserima. U njih je trebalo da se nasele sveti. Svaka je imala zlatnu policu. Videla sam mnoge svete kako ulaze u kuće, skidaju blistave krune i odlažu ih na policu, a zatim izlaze u polja iza kuća da nešto obave na zemlji; ne onako kako to mi radimo ovde; ne, ne. Blistava svetlost okruživala je njihovu glavu i oni su stalno klicali i slavili Boga.
Videla sam još jednu poljanu prepunu raznovrsnog cveća, i dok
sam ga brala uskliknula sam: „Ovo neće nikad uvenuti!“ Zatim sam videla poljanu s visokom travom, prekrasnog izgleda; trava je bila predivno zelena s odbljeskom srebra i zlata; ponosno se lelujala u slavu cara Isusa. Zatim smo stigli u područje prepuno različitih životinja - bili su tu lav, jagnje, ris i vuk, svi zajedno u savršenoj slozi. Zatim smo ušli u šumu, ne mračnu kao što su naše ovde; ne, ne, već svetlu i predivnu; grane stabala su se njihale i mi smo svi uskliknuli: „Živećemo mirno u pustinji i spavati po šumama.“ Prošli smo kroz šumu i našli se na gori Sion.
Usput smo sreli grupu koja je takođe posmatrala lepotu ovog mesta. Primetila sam na njihovoj odeći crveni porub; njihove krune su blistale, a odeća je bila savršeno bela. Kada smo ih pozdravili, upitala sam Isusa ko su oni. Rekao je da su to mučenici koji su izgubili život radi Njega. Pratilo ih je društvo mnogobrojne dece; i ona su imala crveni porub na odeći. (Testimonies for the Church, sv. 1, str. 67-69)

Jutarnji stih za srijedu
25.12.2024
Venac života
Budi vjeran do same smrti, i daću ti vijenac života. (Otkrivenje 2,10)
Upravo će čekaoci biti ovenćani slavom, čašću i besmrtnošću. Nije potrebno da govorite o počastima ovoga sveta ili o slavi njegovih velikana. Sve je to taština. Neka ih samo dodirne prst Božji, i uskoro će se vratiti u prah. Ja želim trajnu čast, koja ne bledi, čast koja nikada neće propasti; venac bogatiji od bilo koje krune koja je ikad krasila čelo nekog vladara. (Review and Herald, 17. avgust 1869)
Videla sam veliki broj anđela kako donose iz veličanstvenog grada sjajne krune, krune za svakog svetog, sa njegovim imenom napisanim na njoj. Isus je zatražio krune, anđeli su ih doneli, i On je svojom desnom rukom stavljao krune na glavu svakog svetog. Na isti način su anđeli doneli harfe i Isus ih je dao svetima. Glavni anđeo je dao ton a zatim su se glasovi svih uzdigli u pesmi zahvalnosti i proslavljanja; ruke su vešto prebirale po strunama na harfi i proizvodile melodičnu muziku bogatu savršenim tonovima...
U gradu je sve bilo praznik za oči. Bogatstvo slave videlo se posvuda. Onda je Isus pogledao svoje otkupljene; njihova lica zračila su slavom. Upućujući im pogled pun Ijubavi, On im kaže svojim melodičnim glasom: „Posmatram trud svoje duše i zadovoljan sam. Ovo bogatstvo slave pripada vama da u njemu večno uživate. Vašim tugama je došao kraj. Više neće biti smrti, ni tuge, ni plača, više neće biti bola.“
Videla sam kako Isus vodi svoj narod ka drvetu života... Na drvetu života su najlepši plodovi koje sveti mogu slobodno da beru. U gradu je najveličanstveniji presto odakle teče čista reka vode života, bistra kao kristal. Sa obe strane reke raslo je drvo života, a na obalama je bilo i drugog prelepog drveća koje je rađalo plod...
Jezik je suviše slab da bi pokušao da opiše nebo. Dok su se ti prizori ređali preda mnom, prosto sam se izgubila usled zadivljenosti. Ponesena nenadmašnim sjajem i izvanrednom slavom spustila sam pero i uzviknula: „O, kakva ljubav! Kakva predivna ljubav!“ Najuzvišeniji ne može da opiše slavu neba ili neuporedivu dubinu Spasiteljeve ljubavi. (Early Writings, str. 288.289)

Jutarnji stih za utorak
24.12.2024
Nijedan zaostali trag zla
Što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga Ijube. (1. Korinćanima 2,9)
Nebo je škola; svemir je njena oblast proučavanja; Beskonačni je njen Učitelj. Ogranak ove škole bio je otvoren u Edemu; a kad se plan spasenja ostvari, obrazovanje će opet biti nastavljeno u edemskoj školi...
Između škole uspostavljene u Edemu u početku, i škole u večnosti protiče ceo tok istorije ovoga sveta - istorije ljudskih prestupa i patnji, božanske žrtve i pobede nad smrću i grehom. Škola u budućem životu neće biti u svemu ista kao prva škola u Edemu. Nikakvo drvo poznavanja dobra i zla neće predstavljati priliku za kušanje. Nikakvog kušača tamo neće biti, nikakve mogućnosti za zlo. Svaki karakter izdržao je kušanje zlom, i nijedan više nije podložan njegovoj moći.
„Koji pobediu, kaže Hristos, „daću mu da jede od drveta životnoga koje je nasred raja Božjega.“ (Otkrivenje 2,7) Davanje koje potiče od drveta života u Edemu bilo je povezano s uslovom, i na kraju je bilo uskraćeno. Međutim, darovi budućeg života su bez uslova i večni...
Velika oblast za istraživanje tada će se otvoriti za nas kad bude uklonjena koprena koja sada zamračuje naš vidik, kad naše oči ugledaju svet lepote koji sada površno posmatramo mikroskopom; kada budemo gledali slavu nebesa koju sada izdaleka posmatramo teleskopom; kada bude uklonjen zlokoban uticaj greha, kada se cela Zemlja pojavi u krasoti „Gospoda, Boga našega!“ (Psalam 90,17) Tada će svaki istraživač, čovek nauke, moći da pročita izveštaje o stvaranju i da ne otkrije ništa što bi ga podsetilo na zakon zla. Moći će da sluša muziku glasova iz prirode i da ne otkrije nijednu notu tugovanja, nijedan prizvuk žalosti. U svemu što je stvoreno moći će da prati samo jedan rukopis - u beskrajnom svemiru da gleda Božje ime ispisano velikim slovima, a na zemlji, na moru, na nebu neće zapaziti nijedan zaostali trag zla.
Tamo ništa neće „uditi ni potirati na svoj svetoj gori Mojoj, veli Gospod“ (Isaija 65,2). Tamo će čoveku biti vraćeno njegovo izgubljeno carsko dostojanstvo; bića nižeg roda ponovo će priznati njegovu vlast; surova će postati nežna, a plašljiva puna poverenja. (Vaspitanje, str. 301 -304. original)

Jutarnji stih za ponedeljak
23.12.2024
Mogućnosti darovane na Nebu
Otvorite vrata da uđe narod pravedni, koji drži vjeru. (Isaija 26,2)
Tamo ćemo znati kao što smo sami poznati. Tamo će ljubav i saućešće, koje je Bog usadio u dušu, naći svoj najbolji i najlepši izraz. Neporočna zajednica sa svetim bićima, skladan društveni život s blaženim anđelima i s vernima iz svih vekova, posvećeno prijateljstvo koje povezuje „sav rod i na nebesima i na Zemlji“, sve su to iskustva koja ćemo sticati u večnosti.
Tamo će biti muzike i pesme, takve muzike i pesme kakve osim u viđenjima koja je Bog davao, nijedno smrtno uho nije čulo niti um zamislio...
Tamo će se svaki dar razvijati, svaka sposobnost povećavati. Najveličanstveniji poduhvati će se preduzimati, najplemenitije težnje ostvarivati, najuzvišeniji ciljevi postizati. I opet će se pojavljivati novi vrhovi da ih osvajamo, nova čuda da im se divimo, nove istine da ih proučavamo, nove zamisli da pokrenu snage tela, uma i duše.
Božja deca moći će da istražuju sve svemirske riznice. S bezgraničnim uživanjem učestvovaćemo u radosti i mudrosti bezgrešnih bića. Na raspolaganju ćemo imati blaga stečena tokom mnogih vekova razmišljanja o delima Božjih ruku. Godine večnosti, dok budu prolazile, stalno će donositi sve slavnija otkrivenja. „A Onome koji može još izobilnije sve činiti što ištemo ili mislimo.“ (Efescima 3,20) Bog će nas večno obasipati svojim darovima.
„I sluge Njegove posluživaće Ga.“ (Otkrivenje 22,3) Život na Zemlji je početak života na Nebu; vaspitanje na Zemlji je upoznavanje s načelima Neba; životni poziv ovde priprema nas za životni poziv tamo. Ono što smo sada u karakteru i svetoj službi, unapred nam jasno otkriva šta ćemo biti...
U planu spasenja postoje visine i dubine koje ni sama večnost neće moći da iscrpi, čuda u koja i anđeli žele zaviriti. Samo su otkupljeni, među svim stvorenim bićima, stekli lično iskustvo u stvarnoj borbi sa grehom; oni su radili s Hristom i, više i od samih anđela, upoznali zajednicu Njegovih muka; zar oni nemaju šta da kažu o nauci spasenja - nešto što bi bilo od koristi i bezgrešnim bićima? (Vaspitanje, str. 306-308. original)

Jutarnji stih za nedelju
22.12.2024
Pogled na druge svetove
Onoga tražite koji je stvorio zvijezde Kola i Štape, i koji pretvara sjen smrtni ujutro. (Amos 5,8)
Nebo je divno mesto. Želim da budem tamo, da vidim svog dragog Isusa, koji je dao svoj život za mene, da budem preobražena u Njegovo slavno obličje. O, kako bih želela da mogu da opišem slavu sveta koji će doći! Ja sam žedna vode sa živih izvora, koji čine grad našeg Boga.
Gospod mi je dao da vidim i druge svetove. Bila su mi data krila i jedan anđeo me je dopratio od grada do jednog blistavog i veličanstvenog mesta. Trava na tom mestu bila je živo zelene boje, a ptice su cvrkutale umilnu pesmu. Stanovnici tog mesta bili su različitog rasta; plemeniti, dostojanstveni i ljupki. Nosili su obličje Isusa Hrista, a njihova lica zračila su svetom radošću, izražavajući tako slobodu i sreću tog mesta. Upitala sam jednog od njih zašto su ljupkiji i divniji od stanovnika Zemlje. Odgovor je glasio: „Mi smo živeli u potpunoj poslušnosti Božjim zapovestima i nismo pali u neposlušnost kao stanovnici Zemlje.“ Onda sam videla dva drveta, od kojih je jedno veoma ličilo na drvo života u Svetom gradu. Plodovi oba drveta su divno izgledali. Međutim, sa jednog nisu mogli jesti. Tada mi je anđeo pratilac kazao: „Niko na ovom mestu nije okusio sa zabranjenog drveta. Da su okusili, i oni bi pali.“
Nakon toga sam bila preneta na drugu planetu koja je imala sedam meseca. Tamo sam videla dobrog, starog Enoha koji je bio odveden na Nebo. U desnoj ruci je držao prekrasnu palmu; na svakom njenom listu je pisalo: „Pobeda.“ Na glavi mu je bio sjajni beli venac sačinjen od listova i u sredini svakog tog lista je pisalo: „Čistota“; venac je bio oivičen raznobojnim dragim kamenjem koje je blistalo sjajnije od zvezda, i bacalo svoj sjaj na slova, što ih je još više isticalo. Krajevi venca su na potiljku njegove glave bili spojeni trakom na kojoj je bilo ispisano: „Svetost.“ Iznad venca stajala je kruna blistavija od sunca. Upitala sam ga da li je to njegovo stalno boravište otkako se uzneo sa Zemlje. Rekao je: „Nije. Sveti grad je moj dom, a ovde sam došao u posetu.“ Ipak, on se i ovde kretao kao da je sasvim u svom domu. Molila sam svog anđela pratioca da mi dozvoli da tu ostanem. Nisam mogla da podnesem pomisao da se ponovo vratim na ovaj mračni svet. Onda je anđeo rekao: „Moraš se vratiti i ako ostaneš verna ti ćeš zajedno sa 144.000 imati preimućstvo da posećuješ sve svetove i posmatraš dela Božjih ruku.“ (Early Writings, str. 39.40)

Jutarnji stih za subotu
21.12.2024
Stanovi za otkupljene
Mnogi su stanovi u kući Oca Mojega. A da nije tako, kazao bih vam. (Jovan 14,2)
Kada svojom žrtvom bude platio kaznu za greh, Hristos će ne samo otkupiti čoveka, već mu vratiti i izgubljenu vlast. Sve što je prvi Adam izgubio, drugi će vratiti. Prorok kaže: „A ti kulo stadu, steno kćeri sionskoj, tebi će doći, doći će prva vlast.“ (Mihej 4,8) I apostol Pavle ukazuje na buduće „izbavljenje tečevine na hvalu slave Njegove“ (Efescima 1,14). Bog je stvorio zemlju da bude boravište svetih, srećnih bića. Ova namera će se ostvariti kada, obnovljena Božjom silom, oslobođena od greha i žalosti, ona postane večno boravište otkupljenih.
Iz straha da svoje buduće nasledstvo ne shvate suviše materijalno, mnogi simbolički tumače upravo one istine koje nas upućuju da ga smatramo svojim domom. Hristos je uveravao svoje učenike da odlazi da im pripremi stanove u Očevoj kući. Oni koji prihvate učenje Božje Reči ne mogu ostati u neznanju u pogledu nebeskog boravišta. A ipak, „što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji Ga ljube“ (1. Korinćanima 2,9). Ljudski jezik ne može da opiše nagradu koju će dobiti pravedni. Ona će biti poznata samo onima koji je budu ugledali. Nijedan smrtni um ne može da shvati slavu Božjeg raja.
U Bibliji se nasledstvo spasenih naziva otadžbinom. Tamo nebeski Pastir vodi svoje stado na izvore žive vode. Drvo života donosi svoje plodove svakog meseca, a lišće tog drveta služi za isceljenje narodima. Tamo se nalaze i potoci koji ne presušuju, bistri kao kristal, a na njihovim obalama lelujavo drveće svojom senkom natkriljuje staze pripremljene za Gospodnje otkupljene. Tamo se široke ravnice nastavljaju u prekrasne brežuljke iza kojih Božje planine uzdižu svoje veličanstvene vrhove. Božji narod, koji je toliko vremena proveo kao putnik i došljak, naći će svoj dom na tihim proplancima i pored živih potoka.
Sva roditeljska ljubav koja je iz naraštaja u naraštaj tekla kanalima ljudskih srca, svi izvori nežnosti nastali u dušama ljudi, samo su kao majušni potok prema beskrajnom okeanu, kad se uporede sa beskonačnom, neiscrpnom Božjom ljubavlju. (Review and Herald, 22. oktobar 1908)