AMV

🚨 Poziv za učesnike/ce!

Želiš da stekneš nova znanja, upoznaš inspirativne ljude i aktivno doprineseš borbi protiv govora mržnje? Prijavi se za projekat „Član 21: Dekodiraj mržnju” i postani deo mreže mladih koji menjaju digitalni prostor na bolje.

Tokom projekta imaćeš priliku da:
✨ učestvuješ u hibridnom treningu o prepoznavanju govora mržnje, diskriminacije i ljudskih prava;
🎥 uz podršku mentora kreiraš edukativni sadržaj za društvene mreže;
🤝 razmeniš iskustva sa stručnjacima, aktivistima i predstavnicima relevantnih institucija na završnom panelu.

Poziv je namenjen mladima 18+ iz cele Srbije – studentima i studentkinjama, aktivistima i aktivistkinjama, mladim liderima i članovima neformalnih grupa koji žele da svojim znanjem i angažovanjem doprinesu stvaranju društva bez mržnje i diskriminacije.

📍 Svi troškovi učešća, uključujući putne troškove do Beograda i osveženje, u potpunosti su pokriveni.

🗓 Rok za prijavu: 3.8.2026. do 17.00 časova.

🔗 Prijavi se putem linka:
https://forms.gle/BL8dKUfQj43Xp8BH6

Vidimo se na projektu „Član 21: Dekodiraj mržnju”! 💙

Projekat finansira Inicijativa mladih za ljudska prava u okviru projekta “Engage & Empower: Strengthening Serbia’s Democratic Fabric”.

Ovaj projekat implementira se uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna Asocijacija mladih volontera i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Asocijacija mladih volontera pokreće projekat „Član 21: Dekodiraj mržnju“ sa ciljem podizanja svesti o štetnosti govora mržnje, diskriminacije i anticiganizma, kao i promocije jednakosti i ljudskih prava. Tokom narednih meseci okupićemo mlade aktiviste i aktivistkinje iz cele Srbije koji će kroz edukacije, radionice i digitalni aktivizam razvijati znanja i veštine za prepoznavanje i suzbijanje diskriminacije. Zajedno ćemo kreirati edukativne sadržaje koji će doprineti izgradnji društva zasnovanog na poštovanju ljudskog dostojanstva, solidarnosti i jednakih prava za sve. Kroz projekat „Član 21: Dekodiraj mržnju“ želimo da otvorimo prostor za dijalog, osnažimo mlade da postanu pokretači pozitivnih promena i pošaljemo jasnu poruku da u našem društvu nema mesta za mržnju i diskriminaciju. 📢 Pratite naše društvene mreže i budite deo inicijative koja promoviše ljudska prava, razumevanje i međusobno poštovanje.

Projekat finansira Inicijativa mladih za ljudska prava u okviru projekta “Engage & Empower: Strengthening Serbia’s Democratic Fabric”.

Ovaj projekat implementira se uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorna Asocijacija mladih volontera i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje, važno je da podsetimo koliko su dijalog, međusobno poštovanje i razumevanje značajni za izgradnju inkluzivnog i pravednog društva.

Naša članica Monika Mitrović učestvovala je na panelu „Javni govor u vreme polarizacije: kako sačuvati prostor za dijalog?“, koji je organizovao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa svojim partnerima. Na panelu se razgovaralo o izazovima koje donose društvene podele, ulozi javnog govora u savremenom društvu i načinima na koje možemo sačuvati prostor za konstruktivan dijalog i međusobno uvažavanje.

Danas, više nego ikada, važno je da zajedno govorimo protiv govora mržnje i promovišemo vrednosti tolerancije, solidarnosti i poštovanja ljudskih prava. Svaka izgovorena reč može doprineti povezivanju ljudi, ali i produbljivanju podela – zato birajmo reči koje grade mostove, a ne zidove.

Danas je Beograd bio centar znanja, istorije i pre svega – solidarnosti. Uspešno smo realizovali naš Masterclass o istoriji i kulturi Roma u predivnom prostoru ERIAC Srbija! 🎓✨
Kroz tri intenzivne sesije prošli smo put koji menja perspektivu:
Put dug hiljadu godina – otkrili smo duboke korene i vekovni opstanak.
Više od muzike i igre – razbili smo stereotipe i upoznali intelektualnu i umetničku snagu romskog identiteta.
Lice mržnje – direktno smo se suočili sa mehanizmima diskriminacije i anticiganizma. 🚫🗣️
Poseban pečat današnjem Masterclass-u dalo je stručno vođenje kustosa kroz izložbu o romskim herojima Drugog svetskog rata. Gledajući lica onih koji su se borili za slobodu, shvatili smo da naša istorija nije samo priča o stradanju, već o neverovatnoj hrabrosti i otporu koji su decenijama bili nevidljivi.

Hvala svim učesnicima na neverovatnoj energiji, trenerici na stručnosti i znanju koje je podelila sa nama, kustosu na vođenju kroz istoriju i našem timu koji je sve ovo izneo na najvišem nivou!

✨ Ovaj događaj je deo projekta koji sprovodi Asocijacija mladih volontera, uz podršku Ekumenske humanitarne organizacije (EHO).

RomaPride Edukacija StopDiskriminaciji LjudskaPrava IstorijaRoma
——————————————————————————————
⚠️ Napomena: Sadržaj je isključivo odgovornost autora i izdavača i nužno ne odražava stavove Ekumenske humanitarne organizacije.

🕯️ Solidarnost kao jedini odgovor na mržnju

Nakon što smo u prethodnim postovima detaljno obradili teoriju i oblike diskriminacije, stvarnost nas je na najsuroviji način opomenula zašto je ta edukacija ključna.

Skorašnji događaj kojim je pokušano da se obezčasti spomen-ploča Dušana Jovanovića, dečaku koji je stradao samo zbog svog porekla, direktan je dokaz da mržnja i dalje traži svoj prostor u našem društvu. Ovaj čin nije samo napad na mermer i slova; to je pokušaj da se ponovo povredi jedna zajednica i da se izbriše sećanje na nevinost koja je stradala zbog najtežeg oblika diskriminacije.

Ovakvi postupci nas neminovno dovode do zaključka da borba protiv predrasuda nikada ne prestaje. Oni su podsetnik da tišina pred nepravdom zapravo daje vetar u leđa onima koji šire mržnju.

Zašto je solidarnost naš jedini most? 🤝

Kada se desi pokušaj obezčašćivanja simbola stradanja, naša solidarnost mora postati vidljiva i glasna:

Solidarnost kao otpor: Da jasno kažemo da ovakvi činovi nemaju mesta u našem društvu.

Solidarnost kao čuvanje sećanja: Da ne dopustimo da mržnja diktira šta ćemo pamtiti, već da ponosno čuvamo uspomenu na Dušana.

Solidarnost kao akcija: Da edukacijom i zajedništvom gradimo svet u kojem se nijedno dete više nikada neće osećati ugroženo zbog onoga što jeste.
——————————————————————————————
Ponos kao temelj, solidarnost kao most. ✨

Pozivamo vas: Podelite ovaj post kao znak podrške i sećanja. Pokažimo da je naša solidarnost jača od svakog pokušaja obezčašćivanja. 🏛️❤️

Disclaimer: Sadržaj je isključivo odgovornost autora i izdavača i nužno ne odražava stavove Ekumenske humanitarne organizacije.
Ponos EHO NoviSad Beograd

🚫 Prepoznajmo najteže oblike: Govor mržnje i segregacija
Nakon što smo kroz prethodne postove utvrdili kako prepoznati direktnu i indirektnu diskriminaciju, danas završavamo ovaj serijal fokusom na najopasnije oblike koji razaraju naše zajednice. Ovo nisu samo “ružne reči” ili “slučajna odvajanja” – to su sistemski napadi na ljudsko dostojanstvo.
🗣️ Govor mržnje (Hate Speech)
Često čujemo: „To je samo moje mišljenje“ ili „Imam pravo na slobodu govora“. Međutim, govor mržnje nije sloboda govora. To je svako izražavanje koje širi, podstiče ili opravdava mržnju i nasilje prema drugima zbog njihovog porekla, vere, pola ili orijentacije.

Posledica: Govor mržnje je uvod u fizičko nasilje. On stvara atmosferu straha u kojoj se žrtve više ne osećaju sigurno u sopstvenom gradu.
🏘️ Segregacija (Fizičko i društveno odvajanje)
Ovo je jedan od najtežih oblika diskriminacije jer stvara “nevidljive zidove” koje je teško srušiti. Segregacija je svesno odvajanje ljudi na osnovu njihovih ličnih svojstava.
Prostorna segregacija: Kada se čitava naselja (poput neformalnih romskih naselja) namerno ostavljaju bez vode, struje i asfalta, fizički odsečena od ostatka grada.
Obrazovna segregacija: Formiranje posebnih razreda za decu iz manjinskih grupa ili njihovo preusmeravanje u “specijalne” škole bez realne potrebe.
Posledica: Deca koja odrastaju u izolaciji nemaju istu startnu poziciju, čime im se unapred oduzima pravo na uspeh.
⚠️ Navođenje na diskriminaciju i uznemiravanje
Diskriminacija nije samo delo pojedinca; ona je često instrukcija sa vrha.
Navođenje: Kada poslodavac kaže menadžeru: “Nemoj da zapošljavaš trudnice” ili “Izbegavaj Rome u prodaji”. To je direktno kršenje zakona.
Uznemiravanje: Svako ponašanje (šale, dobacivanja, ponižavajući gestovi) koje stvara neprijateljsko i uvredljivo okruženje za žrtvu.

——————————————————————————————

Disclaimer: Sadržaj je isključivo odgovornost autora i izdavača i nužno ne odražava stavove Ekumenske humanitarne organizacije.

Nakon što smo prethodnih dana razjasnili kako nastaju stereotipi i predrasude, sada idemo korak dalje. Kada se te predrasude pretvore u nepravedno postupanje – nastaje diskriminacija. ⚖️

Da bismo je lakše prepoznali i zaustavili, važno je da znamo njene osnovne oblike i podele. Evo kratkog vodiča kroz prve tri ključne stavke:
1. Kako se ispoljava? (Direktna vs. Indirektna) 🔍
* Direktna: Jasno i otvoreno lošiji tretman osobe zbog njenog ličnog svojstva (npr. odbijanje kandidata za posao samo zato što je žena ili pripadnik manjine).
* Indirektna: Mnogo suptilnija. To je ono „neutralno“ pravilo koje važi za sve, ali u praksi pogađa samo određenu grupu (npr. uslov za posao koji nepotrebno favorizuje visinu ili fizičku snagu, čime se isključuje veliki broj ljudi).
2. Koliko je teška i učestala? ⏳
* Višestruka: Kada se nepravda dešava po više osnova istovremeno (npr. diskriminacija osobe zbog godina, ali i nacionalne pripadnosti odjednom).
* Sistemska: Kada sam sistem ili institucija kroz svoja pravila godinama favorizuju jedne, a otežavaju drugima.
* Ponovljena: Kada se diskriminacija vrši više p**a prema istoj osobi ili grupi.
3. Koji su najčešći osnovi? 👤
Zakon nas štiti od pravljenja razlike na osnovu:
* Nacionalne pripadnosti i etničkog porekla.
* Pola, rodnog identiteta i seksualne orijentacije.
* Invaliditeta i zdravstvenog stanja.
* Starosnog doba, imovinskog stanja i uverenja.

💡 Sutra nastavljamo sa posebnim oblicima diskriminacije kao što su govor mržnje i segregacija.
Ponos i solidarnost su temelji na kojima gradimo zajednicu bez barijera. Da li ste se nekada susreli sa indirektnom diskriminacijom, a da je niste odmah prepoznali? Pišite nam u komentarima! 👇
✨ Ovaj edukativni vizual je deo projekta “Ponos kao temelj, solidarnost kao most”, koji je podržan od strane Ekumenske humanitarne organizacije (EHO).
Pratite nas i sutra, kada ćemo govoriti o vrstama diskriminacije! 🤝
——————————————————————————————
⚠️ Disclaimer: Sadržaj je isključivo odgovornost autora i izdavača i nužno ne odražava stavove Ekumenske humanitarne organizacije.

Šta je DISKRIMINACIJA i kako je prepoznati? ⚖️

U okviru naše kampanje “Solidarnost kao most”, nakon stereotipa i predrasuda, stigli smo do ključne teme: diskriminacije.

Šta je zapravo diskriminacija? Standardna definicija kaže da je diskriminacija svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje postupanja (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, koje se zasniva na njihovim ličnim svojstvima.

Kada se ona dešava? Dok su stereotipi misli, a predrasude osećanja, diskriminacija je ponašanje. Ona se dešava kada neko ima manje šansi ili lošiji tretman (npr. pri zapošljavanju, lečenju ili obrazovanju) samo zbog toga ko je, koje je nacionalnosti, boje kože, pola ili vere.

Svesni smo da je diskriminacija i dalje prisutna u svim sferama društva, ali verujemo da je prepoznavanje nepravde i poznavanje svojih prava prvi korak ka njenom zaustavljanju.

✨ Ovaj edukativni vizual je deo projekta “Ponos kao temelj, solidarnost kao most”, koji je podržan od strane Ekumenske humanitarne organizacije (EHO).

Pratite nas i sutra, kada ćemo govoriti o vrstama diskriminacije! 🤝
——————————————————————————————
⚠️ Disclaimer: Sadržaj je isključivo odgovornost autora i izdavača i nužno ne odražava stavove Ekumenske humanitarne organizacije.

Šta su PREDRASUDE i kako nas dele?

Nakon što smo pre dva dana objasnili šta su stereotipi, danas u okviru kampanje “Solidarnost kao most”idemo korak dublje – pričamo o predrasudama.
Šta je predrasuda?
Dok je stereotip samo slika ili uverenje, predrasuda je unapred formiran stav ili osećanje prema nekome, bez ikakvog stvarnog iskustva ili poznavanja te osobe. To je onaj trenutak kada osetimo odbojnost ili strah prema nekom pojedincu samo zato što pripada određenoj grupi.

Zašto su opasne?
Predrasude su emocionalna osnova za diskriminaciju. One nas navode da donosimo zaključke pre nego što uopšte upoznamo čoveka. Kada dopustimo da predrasude upravljaju našim ponašanjem, prestajemo da budemo solidarni i počinjemo da gradimo zidove umesto mostova.
Svesni smo da su predrasude često duboko ukorenjene u našoj svakodnevici, ali prvi korak ka njihovom razbijanju je upravo prepoznavanje trenutka kada one govore umesto nas.

✨ Ovaj edukativni vizual je deo projekta “Ponos kao temelj, solidarnost kao most”, koji je podržan od strane Ekumenske humanitarne organizacije (EHO).
Pratite nas i sutra, kada prelazimo na najteži stepenik – diskriminaciju! 🤝

⚠️ Disclaimer: Sadržaj je isključivo odgovornost autora i izdavača i nužno ne odražava stavove Ekumenske humanitarne organizacije.
Edukacija Beograd