BeFem

U pripremama za novu školsku godinu, ne kreću sva deca sa iste finansijske startne pozicije.

Devojčice vrlo rano ulaze u svet u kojem roze često nije samo boja, već i cena. Od školskog pribora i odeće, preko proizvoda za higijenu i negu, do menstrualnih proizvoda, odrastanje devojčica nosi troškove koje njihovi drugovi nemaju ili ih imaju manje.

Iza njega je mnogo veća lekcija koju učimo od detinjstva: šta „treba“ devojčici, kako „treba“ da izgleda i koliko košta da ispuni ta očekivanja.

Drage devojčice, puno sreće i snage u novoj školskoj godini.

Suočavanje sa prošlošću nije preuzimanje krivice. Ali jeste prestanak bežanja od odgovornosti.

Ipak imamo razloge za radost 😍

🔊 Partneri imaju važne vesti danas!

Naša Ana Toskić Cvetinović podnela je prijavu na javni konkurs Narodne skupštine za izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

„Prijavila sam se jer verujem da građani danas često ostaju bez pravovremene i delotvorne zaštite svojih prava. Za ovu funkciju, osim stručnosti, neophodni su lični integritet, nezavisnost u donošenju odluka i otpornost na pritiske“, kaže Ana.

Iza nje je 15 godina rada u oblasti zaštite privatnosti i prava javnosti da zna. Njenu prijavu je podržalo više od stotinu organizacija civilnog društva u zemlji.

Narednih dana parlament treba da objavi listu kandidata. Poverenik se bira na mandat od osam godina, većinom glasova narodnih poslanika.

Go, Ana!

Ministarstvo prosvete predlaže izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koje direktno utiču na učenike i učenice, roditelje i zaposlene u prosveti i to usred letnje pauze.

Predložene izmene sužavaju neka od garantovanih prava učenika i učenica, ograničavaju učešće roditelja u školama i donose nepovoljnija rešenja za zaposlene u prosveti.

Javna rasprava postoji upravo zato da bismo na ovakve odluke mogli da utičemo pre nego što postanu zakon.

Autonomni ženski centar pripremio je obrazac sa komentarima na predložene izmene. Potrebno je samo da ga preuzmeš, upišeš svoje podatke i pošalješ na adresu navedenu u objavi.

Jedan mejl možda neće promeniti sve. Ali kada nas je mnogo, naš glas je mnogo teže ignorisati.

📩 Pošalji obrazac do nedelje, 23. avgusta.

🔗 Obrazac se nalazi na linku u komentaru.

Podeli objavu sa roditeljima, nastavnicima, učenicima i svima kojima je važno kakvo obrazovanje imamo.

Koliko sklekova je dovoljnoo za oslobađanje krivicee????

Društvo je oduvek pronalazilo različite načine da zaštiti muškarce optužene za nasilje.

Ovog p**a, podrška je stigla u obliku protesta i sklekova ispred pritvorskog centra u Majamiju, gde se nalaze braća Tejt.

Tokom protesta mogle su se čuti poruke poput „Nevinost pre presude“, „Napad na muškost“ i „Politički progon“. Ovo govori o tome koliko se lako razgovor o nasilju pretvara u razgovor o navodno ugroženoj muškosti u kome muškarci optuženi za nasilje iznova bivaju predstavljeni kao žrtve sistema.

Istovremeno, glasovi i iskustva žrtava ostaju u drugom planu.

Mišići ne mogu da zamene odgovornost, baš kao što ni sklekovi ne mogu da izbrišu optužnice ni posledice koje su braća Tejt i njima slični naneli ženama oko sebe.

U vremenu u kojem se mišljenje često prilagođava publici, Vedrana Rudan je ostala dosledna sebi. Pisala je o temama od kojih su drugi zazirali: o politici, nacionalizmu, licemerju, nasilju, ratu, porodici, bolesti i odnosima među ljudima.

Bila je osporavana, kritikovana i hvaljena, ali nikada nije pristala na ćutanje.

Njene reči su izazivale reakcije upravo zato što su bile direktne, oštre i bez kompromisa.

Iza sebe je ostavila novinarski i književni opus koji je obeležio generacije čitateljki i čitalaca širom regiona.

„Područje bez signala“ bila je njena poslednja poruka - možda i najličnija.

„Ne možemo da reagujemo na sve.“

To je rečenica kojom je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti objasnio zašto nije reagovao nakon napada na novinarku N1 tokom Prajd karavana u Pirotu.

Ali problem nije samo u jednoj izjavi jer živino u zemlji gde se nereagovanje institucija predstavlja kao razumna strategija, a odgovornost svodi na procenu toga šta je dovoljno važno da bi zaslužilo reakciju.

Dok se građani i građanke samoorganizuju, gase požare, dele informacije i preuzimaju odgovornost za probleme koje sistem ne rešava, institucije sve češće ostaju na nivou kontrole posledica.

Ovakvo bagatelisanje nije samo umanjivanje problema - to je poruka da nečiji život, bezbednost ili dostojanstvo nisu dovoljno važni.

Da li su naša očekivanja od institucija (ipak) prevelika?

Žene su se decenijama borile za pravo da biraju i budu birane. 11. avgusta 1945. ta borba je upisana u zakon.

81 godinu kasnije, naše glasove pokušavaju da kupe, na njih se vrše pritisci i njima se manipuliše upravo zato što znaju koliko su važni.

Žene ne glasaju samo o tome ko će biti na vlasti već kako će živeti i da li će imati dostupnog ginekologa, bezbedno porodilište, jednako plaćen rad, institucije koje reaguju na nasilje i slobodu da kažemo šta mislimo bez straha od posledica.

Pravo glasa smo izborile ali borba za njegovu vrednost i dalje traje.

Šta žene pišu kad sve gori i presuši?

Ovih dana gore rezervati prirode, presušuju reke, ali ne presušuju načini institucija da pokažu svoj nemar. Do Beograda smrad dima iz Deliblatske peščare stigne pre informacije o tome šta se dešava.

A nama se često nam se čini da ne možemo da ispratimo sva dešavanja.

Dok institucije kasne, solidarnost zajednice ponovo radi njihov posao - građani se organizuju i gase požare, pomažu i čuvaju jedni druge.

A šta vama prolazi kroz glavu dok gledate kako sve oko nas gori i presušuje?

Neki od najvećih domaćih hitova imaju zarazan ritam ali i poruke u kojima su žene trofeji, roba ili dokaz muškog uspeha.

Problem nije što uz njih plešemo i pevamo, već kada mizoginiju toliko često slušamo da prestanemo da je primećujemo.

Muzika je deo kulture koja oblikuje ono što smatramo normalnim, poželjnim i prihvatljivim.

Zato, osim dobrog bita, poslušajmo i poruku koju pevamo. 🎶

Koja pesma ili stih su tebi zazvučali drugačije kada si obratila pažnju na način na koji govore o ženama? Piši nam u komentarima