Vudemn

Letnju sezonu završavamo kontroverzom, kako dolikuje. Možda nije slika svakodnevnog stanja uma, ali jeste slika koja se javi u situacijama kad isprane mozgove članova porodice, komšije ili poznanike čujete kako bi se oni obračunali s vama "teroristima". Mislim da je lapot s razlogom nastao na teritoriji Srbije i Rumunije. Rumuni su imali obračun kojim su se rešili tog tereta nasleđa, mi - ne još.

Pošto pandurska gamad nije dostojna sopstvenog slogana "Služimo i štitimo", evo adekvatne zamene.
Napravih glagol od reči "sluz" iako nije gramatički ispravno, ali takve nepravilne igre reči su jedine odgovarajuće za polićajce.

The Heart pt.3
Postaćemo kao Kendrik sa njegovim nizom (čuvajmo se petice, ta će biti bomba)
Ovde je očigledna promena, pored omaž-stihova jer i dalje stojimo na ramenima džinova, dakle ključna promena je u boji krvi koju pumpaju srčane pretkomore. Jer ovde jeste ta crvena živa krv, koju nam prosipaju po ulicama. Ali nema tih slivnika koji će je posrkati besramno, vratiće nam se natrag, i uzvratićemo natrag. Ako ne nek sve ode bestraga.

Nemik protiv Nepomenika!
Omaž fiktivnom Manifestu koji verodostojno prikazuje sve muke, boljke i snage naše borbe. Sloboda je tako subjektivna stvar, a opet smo svi sposobni da se uhvatimo jedne vezivne niti i upletemo je u način našeg hodanja, govora, pomeranja udova u borbi protiv gargantuanske aždaje koja je pustila pipke svuda. Ali ne postoji nijedna sedmoglava aždaja koja je imuna na brojne sekire u našim rukama. Zapamti ovo. Pokušaj.

Pored produžene ruke autoritarnog režima u vidu javnog sektora ogrezlog u bahatost i nesposobnost, ne treba zaboraviti i pojedince koji, iz sopstvene gluposti ili interesa podržavaju kriminal i šljam koji želi da nam otme slobodu. Ali, da citiram po petnaesti put Nemika - Sloboda je ČISTA IDEJA. Dešava se spontano i bez instrukcija.

Asklepije?
A klepi je!
Ima li veće simbioze dve zmije, dva kancera ove države od zdravstva i policije? Ne treba mi odgovor na ovo pitanje, već ga znam.
Neka žena je pokušala da me odgovori od čina vandalizma pod izgovorom: ovaj zid je privatno vlasništvo. Moj izgovor njoj? Svi smo mi njihovo vlasništvo ako se ne trgnemo. Dotad, nema distinkcije. Zidovi se biraju po kriterijumu da li su glatki ili hrapavi, žao mi je.

Za sve one koji ustaju u zoru i biraju borbu.

A zašto uvek neko krvoliptanje Vudemne? Opet Miljković kao odgovor:

Reč krv! najlepša reč koja se ne sme.
A koliko ptica i zveri u krvi mojoj prenoći!
Možda izvan moga srca i nema pesme,
jer krv je vanvremena mastilo bez moći.

A otkud krv tokom vešanja, Vudemne? Ne znam pitajte Miljkovića ili Jesenjina. Pitajte zašto postoje tragovi nasilja kod istine koja je naizgled odlučila da samu sebe ubije. Nešto kao RTS.

Vudemn je od samog početka (i pre njega) bio uz studente. Puna podrška našoj omladini koja se bori protiv truleži koja nagriza našu zemlju. Ako me nema na zidovima, ima me na protestima, ima me na zborovima. Ova borba traje otkad sam napravio prvi anti-režimski grafit. I ne odustajem. I nadam se da ste i vi uz nas.