Fenomen

Zbog trenutne epidemiološke situacije Fenomen centar neće raditi do daljnjeg, u svom pravom, fizičkom obliku. Trudićemo se da radimo neke zanimljive stvari online, mada je to u suprotnosti sa našim osnovnim uverenjem: da nauka treba da se dodirne, pomiriše i oproba.

Naše ukusne čokoladne radionice se održavaju narednog utorka i četvrtka od 18 sati. Prijavite se već danas za ovu zanimljivu aktivnost i spremite se za 45 minuta slatke naučne zabave. I to nije sve! Na kraju radionice ćete moći da probate sopstvenu čokoladu!
Čekamo vas!

Dragi prijatelji, predstavljamo vam nešto potpuno novo i zanimljivo. Idealnu aktivnost za decu ali i za roditelje :)

Naučna radionice pravljenja čokolade uz vođenje naše drage saradnice i naučnice Zorane Kurbalije Novičić. Zorana živi u Švedskoj i radi u naučnom institutu Upsala, a već godinama se bavi osmišljavanjem zanimljivih naučnih radionica sa akcentom na kuvanju.

Sa Zoranom ćemo eksperimentisati u kuhinji a istovremeno učiti o hemiji, tehnologiji, antropologiji, biogeografiji i tradiciji. Radionica je idealan spoj prirodnih i društvenih nauka upakovanih u ukusni produkt.
Vaša kuhinja će mirisati na čokoladu!
Cena za učešče u radionici je 600 dinara, a prijave se vrše na:
https://docs.google.com/forms/d/1XJOJyACOKCHzJZpN9gVoQV6yQNI0oIPl4NRCs-uiZEk/edit

Zašto lišće u jesen menja boju?

‌
Uobičajeno zelenilo lišću daje hlorofil, pigment (pigment je svaka materija koja upija vidljivu svetlost) koji se nalazi u biljnim ćelijama. Hlorofil upija sunčevu svetlost i pomoću njene energije stvara hranu za biljku. U jesen lišće izgubi jarkozelenu boju, što znači da u njemu nastaju hemijske promene. Naime, na prelasku iz leta u jesen svako drvo počinje da se priprema za zimu. Hranljive materije iz lišća polako prelaze u grane, stablo i koren drveta, gde su bezbedne od jakog mraza koji predstoji. Kad dođe proleće, na drvetu će od tih hranljivih materija izrasti novo lišće.
‌
Kad hranljive materije napuste lišće, ono prestane da stvara hlorofil. Hlorofil koji ostane u lišću postepeno se raspada, što dozvoljava drugim pigmentima da se pokažu. Kod nekog drveća pojavljuju se žuti i narandžasti pigmenti, uključujući i karotine, hemijske supstance zbog kojih je šargarepa narandžasta. Lišće drugog drveća dobija divne crvene prelive. Jarkocrvena boja, boja vina i ljubičasti prelivi kod lišća potiču od pigmenata koji se nazivaju antocijanini (oni boje i rotkvice i crveni kupus, kao i ruže i muškatle). Za razliku od karotina i drugih žućkastih pigmenata, antocijanina u lišću uopšte nema do jeseni. Prohladno vreme, naime, izaziva hemijske reakcije koje u nekim listovima stvaraju te pigmente (kad je temperatura u rasponu od 0 °C do 7 °C stvara se više antocijanina). Boja koju lišće dobija uglavnom je nasledna, ali od vremena zavisi hoće li ona biti zagasita ili jarka.

Nastavak predavanja iz biologije očekuje Vas na našoj online učionici na sajtu: www.edmodo.com

NASA-in Perseverance je na tačno 100 dana od sletanja na Mars. Odbrojavanje počinje :)
https://eyes.nasa.gov/apps/orrery/ #/sc_perseverance?time=2020-11-15T10:20:33

Kada pogledamo krv pod mikroskopom, shvatamo da to nije samo obična tečnost koja cirkuliše našim telom :)

Human Blood Video | Blood Components | Blood Cells Let's learn about human blood with this video. For more videos go to: https://www.youtube.com/user/learningjunction Thanks for watching

Da li ste znali da postoje hemikalije koje mogu detektovati prisustvo krvi? To je jako korisna alatka u forenzici.

How To Make Blood Glow Like On CSI Have you ever watched a crime drama and wondered how they get bodily fluids, like blood, to glow? Today we show you how chemiluminescence works! ____________...

U novembru se bavimo agregatnim stanjima.

Vrapci na grani znaju da postoje četiri agregatna stanja: čvrsto, tečno, gasovito i plazma. I tu se stvarno završava spisak onoga što bismo nazivali prirodna stanja materije. Pored ovih, naučnici su otkrili još toliko različitih stanja materije koja ne znaju sve da vam nabroje ni vrapci a, boga mi, ni odlični studenti fizike.

Mi ćemo se (uglavnom) držati ova glavna četiri, ispitivaćemo njihove osobine, utvrđivati razloge prelaska iz jednog stanja u drugo, ali i posmatrati neke supstance koje svakodnevno srećemo u nama, ne tako očekivanim, stanjima. Proces promene agregatnog stanja tečnosti u čvrsto stanje naziva se mržnjenje, dok se prelazak iz čvrstog u tečno naziva topljenje.

Bilo je sjajno! Dugujemo veliku zahvalnost ekipi iz Wild Immersion-a, sa kojom ćemo se družiti do kraja nedelje 😀