Studio Durga

Bilo da se vraćate sa odmora ili ste jednostavno napravili pauzu u vežbanju joge, povratak na prostirku može doneti prednosti o kojima možda niste razmišljali.
Život se odvija u ciklusima. Naše navike i hobiji u jednom trenutku mogu delovati kao suštinski deo života, a već u sledećem – kao nešto sporedno. Možemo napustiti svoje rutine, odložiti planove, pa čak i izgubiti ono što nam je nekada donosilo veliku korist.
Ovaj divan ponovni susret sa jogom zapravo je blagoslov prerušen u izazov. Što duže neprekidno vežbamo, to smo skloniji stvaranju ustaljenih navika, ali kada se jogi vratimo nakon pauze, osećaj je pomalo kao da smo ponovo početnici. Um je otvoren za nove ideje, spremni smo da slušamo, a telo žudi da se oslobodi fizičke i emocionalne napetosti nagomilane tokom nedelja ili meseci. Kada se jogi vratimo nakon pauze, osećaj je pomalo kao da smo ponovo početnici. Um je otvoren za nove ideje, spremni smo da slušamo, a telo žudi da se oslobodi fizičke i emocionalne napetosti nagomilane tokom nedelja ili meseci. Postepeno stvaramo nove obrasce pokreta, dolazimo do dubljih i značajnijih uvida o tome kako um funkcioniše i otkrivamo potpuno nove aspekte sopstvene ličnosti. To je poput ponovnog čitanja knjige koja nam mnogo znači – otkrićete delove koje ste prethodno prevideli, bolje razumeti određene aspekte, a neki delovi će poprimiti sasvim novo značenje. Zato, dobrodošli nazad; dođite takvi kakvi jeste i ponovo otkrijte svoj um, svoje telo i svoju jogu.

Vežba za prelazak iz anksioznosti u smirenost
Evo jednostavne vežbe senzorne svesnosti koja će vam pomoći da pređete iz anksioznosti u prisustvo:
Uzemljenje kroz disanje (2-3 minuta)
Usmerite se da usporite disanje, naglašavajući duže izdisaje. „Dok dišete, primetite kako se vazduh oseća dok ulazi u vaš nos i izlazi iz vašeg tela. Neka svaki izdah bude poziv da se opustite I smekšate.“
Angažovanje čula (7-10 minuta)
Krećite se kroz svako čulo uz nežne podsticaje:
Dodir: „Osetite kako vam tlo podržava telo. Obratite pažnju na stopala, ruke. Ako želite, protrljajte ruke i osetite toplinu.“
Vid (čak i sa zatvorenim očima): „Ako su vam oči zatvorene, primetite svetlost ili boje iza kapaka. Ako su vam oči otvorene, upijajte oblike, teksture ili kretanje oko sebe.“
Zvuk: „Usmerite se na zvukove oko sebe. Možda su blizu, poput vašeg daha, ili daleko, poput udaljenog saobraćaja ili ptica. Samo slušajte.“
Miris: „Duboko udahnite i obratite pažnju na sve mirise u vazduhu. Da li postoji suptilni miris ili neutralna svežina? Dozvolite da vas uzemlji.“
Ukus: „Donesite svoju svesnost u usta. Da li postoji ukus ili neutralan osećaj? Obratite pažnju na teksturu i osećaj odmaranja vašeg jezika.“
Širenje svesti (3 minuta)
Vodite sebe da integrišete čula: „Sada pustite sva vaša čula da rade zajedno. Osetite, vidite, čujete, mirišete i okusite ovaj trenutak u potpunosti. Dozvolite sebi da se odmorite u ovom iskustvu, ostavljajući bez pažnje sve misli o prošlosti ili budućnosti.“

Za razliku od drugih metoda relaksacije, joga nidra um ne čini pospanim i lenjim. Krajnje stanje ove izvanredne metode kreativnog opuštanja i meditacije je psihički san, ili san u stanju unutrašnje svesnosti. To je granično stanje izmedju spavanja i budnosti, koje dozvoljava kontakt sa podsvesnim i nesvesnim umom, i u kojem je um mnogo receptivniji. Fiziološka relaksacija koja se postiže ovom tehnikom efikasnija je nego u dubokom snu, za kraće vreme se dogodi i omogućuje poniranje u dublje slojeve nesvesnog. Za vreme primene joga nidre menjamo svoju uobičajenu svesnost, ostavljamo intelekt po strani i funkcionišemo na nivou osećanja. Joga nidra nas uvodi u stanje samoindukovanog sna, u njoj mi sami stvaramo sopstvene snove. Simboli izabrani za vežbu imaju snažno univerzalno značenje i naročito su korisni za povećavanje svesnosti i oslobadjanje od napetosti. Kada naučimo da sagledavamo sadržaje nesvesnog na taj način, svoje unutrašnje biće dovodimo u harmoniju. Postignuta kreativna opuštenost celog psihofizičkog sistema dovodi do obnavljanja sveukupne fizičke i mentalne energije. Ovo otklanja pesimizam i depresiju i povećava efikasnost i radost sa kojima izvodimo svoj dnevni rad i igru.
Joga nidra je tantrička vežba, a u tantri, evolucija uma se odvija spontano. Ne treba da se borite protiv svoje prirode, navika i ograničenja, jer, čineći to, samo gomilate nelagodnosti u svojoj unutrašnjosti. U prošlosti, psiholozi su govorili: »Ako imate manu, treba da je prihvatite, ne možete je otkloniti mržnjom.« A kako mana može da se otkloni? Udjite u dublje slojeve uma, posecite koren i drvo će samo umreti. Nesvesni um je osnova čovekovog normalnog ponašanja; osnova svega što jesmo nalazi su u području nesvesnog. Zašto onda neprekidno sečemo grane i lišće? Joga nidra je tehnika koja omogućuje da se zaroni u same dubine ljudskog uma.
Swami Satyananda Saraswati

Stvari se stalno menjaju. Iz trenutka u trenutak svet je u stanju promene. Joga to naziva Parinamavada, ili teorijom transformacije — ono što jeste, u ovom trenutku, samo je rezultat transformacija koje su se dogodile u trenutku pre toga..
Satčitananda, u svom komentaru Joga sutre, priča priču o čoveku koji je na poklon dobio prelepu i vrednu vazu, stavio ju je na policu da je izloži. Nekoliko godina kasnije, vaza je pala sa police i razbila se u paramparčad. Čovek je slegnuo ramenima, pokupio komade i bacio ih u smeće. Kada su ga pitali zašto nije bio više uznemiren zbog gubitka ovog prelepog i vrednog poklona, čovek je odgovorio: „U mojim očima, već je bio razbijen kada sam ga dobio“. Ono što je hteo da kaže je sledeće: prihvatio je poklon sa saznanjem da se stvari stalno menjaju i da ništa neće ostati isto zauvek, i stoga, iako je uživao i cenio poklon koji mu je dat, nije se vezao za njega. Nestanak vaze mu nije izazvao nikakvu patnju.
Vežbe joge i meditacije nam pomažu da razvijemo ovaj nivo nevezanosti. Kako obraćamo pažnju iz trenutka u trenutak tokom naših vežbi, vidimo da se naši osećaji stalno transformišu, naše misli su uvek prolazne, a naše emocije se stalno menjaju.
1. Asana: Fizička vežba
Kada zadržavamo fizičku napetost, ograničavamo svoju sposobnost slobodnog kretanja. Svesnim oslobađanjem ove napetosti stvaramo prostor u našem telu i umu. Poze poput pregibanja unapred i otvaranja kukova su posebno efikasne u učenju veštine oslobađanja. Pokušajte da provedete malo više vremena u pozama poput Pašimotanasane (sedeći pregib unapred) ili Supta Badha Konasana (ležeći leptirić) i pokušajte da se koncentrišete na opuštanje malo više sa svakim izdahom.

2. Pranajama: Kontrola disanja
Pranajama je još jedan moćan alat za prihvatanje prolaznosti. Dah je stalni podsetnik na plimu i oseku života. Tehnike poput Nadi Šodhane (naizmeničnog disanja kroz nozdrve) i Uđaji (pobedničkog disanja) pomažu u smirivanju uma i donošenju svesti o sadašnjem trenutku. Dok udišete i izdišete, primetite kako je svaki dah drugačiji, a ipak deo kontinuiranog ciklusa. Ova svest nam može pomoći da prihvatimo promenu sa gracioznošću.

3. Meditacija: Svesna svesnost
Meditacija nas uči da posmatramo svoje misli i emocije bez vezanosti – majstorski kurs u praksi otpuštanja! Kroz redovnu meditaciju učimo da budemo svedoci prolazne prirode našeg mentalnog pejzaža. Prakse poput meditacije svesnosti i meditacije ljubaznosti podstiču osećaj unutrašnjeg mira i prihvatanja. Posmatrajući svoje misli i emocije bez osuđivanja, razvijamo sposobnost da se oslobodimo mentalnog nereda i pronađemo jasnoću.
Ovaj stalni podsetnik da se stvari stalno menjaju je način na koji razvijamo našu sposobnost da ostanemo ravnodušni i nevezani.
Svet se možda menja oko nas, ali postoji deo nas koji je konstantan i nepromenljiv. Joga to naziva puruša - večni duh (ili duša). Kada se bavimo jogijskim praksama, otkrivamo ovu purušu, budimo se saznanjem da, iako sve oko nas može izgledati u haosu, postoji mirno, čisto mesto u nama. Povezivanje sa ovim mirnim, čistim mestom je joga.

"Dok praktikant radi sa pranom i njena količina i kvalitet se poboljšavaju, mogu se probuditi uspavana područja u mozgu. Normalno je samo jedna desetina ljudskog mozga aktivna a ostalih devet delova ostaje neaktivno. To je zato što je potreban visok nivo energije da ceo mozak simultano funkcioniše. Jogičke prakse su u stanju da ponude takav kvantum energije i probude genijalnost u prosečnom pojedincu. Međutim, samo sa nekoliko praksi pranajame izvedenih u žurbi nećemo postići ovo. Istrajna praksa sa dubokom koncentracijom, akutnom svešću i nepokolebljivom verom su rekviziti jednog jogija.
Individualna prana u okviru svakog bića je deo kosmičke mahaprane, ali dok se ova istina ne realizuje kroz iskustvo, čovek sebe vidi kao odvojenog od ostatka svemira. Praksom pranajame aktivirate individualnu pranu i podižete je ka višim frekvencijama. Ona stvara određenu količinu toplote ili kreativne sile kroz telo. Ona utiče na postojeći kvantum prane, koja putuje do ađna čakre, psihičkog centra u srednjem mozgu, a može biti usmerena na različite delove tela. Ovaj proces je osnova prana vidje.
Kada prana sadhana dostigne još veći nivo, količina toplote koja se generiše u sistemu postaje još intenzivnija. Ovo dovodi do toga da ađna čakra šalje poruke nazad u muladhara čakru, psihički centar koji se nalazi na perineumu. Muladhara je prebivalište kundalini, gde kosmička prana leži uspavana. Celo iskustvo od nastanka do nestanka je ugrađeno u zavoje kundalini, stoga je ona poznata i kao atma šakti ili sila duše. Poruka od ađne pokreće ovu silu i dolazi do buđenja velike prane. Kada se pun potencijal ove energije oslobodi, ona putuje kroz sushumna nadi, donoseći potpunu metamorfozu pojedinca. Kosmička prana i kundalini su sinonimi. Kroz buđenje kundalini pojedinac se sjedinjuje sa kosmičkom pranom.
U vreme buđenja, dve snage prane i ćite postižu savršenu ravnotežu unutar pojedinca i postaju jedno. Dolazi do eksplozije satje, momenta istine, kad pojedinac vidi sve kao svetlo. Pojedinac doživljava sebe u svakom objektu univerzuma, svakoj osobi, listu i kamenu. Realizacija kosmičke prane se postiže i gubi se osećaj separacije. Ljudi koji su iskusili ovo zajedništvo se nazivaju sveci ili oslobođena bića, pošto su prevazišli dvojnost kroz pripitomljavnje beskrajne, univerzalne energje unutar jednice mikrokosmosa. Krajnja joga se doživljava na ovom nivou, kada pojedinac otkriva trajnu svest, sat-ćit-ananda, istinu, prostranost i blaženstvo."

Prana and Pranayama
Swami Niranjanananda Saraswati

Vilica i karlično dno su iznenađujuće međusobno povezani, iako su anatomski udaljeni jedno od drugog Veza vilice i karlice počinje u embrionalnoj fazi. Usta i otvori urinarnog, reproduktivnog i digestivnog trakta počinju da se formiraju rano i ostaju povezani putem neuroloških, mišićnih i fascijalnih veza.

U jogi se vilica i karlica tretiraju kao povezan system. Napetost u vilici (TMJ) često odražava napetost u karličnom dnu, jer su oba područja gde telo zadržava stres, reagujući na slične neurološke i mišićne okidače. Joga se fokusira na oslobađanje ove veze kroz vežbe disanja, otvaranje kukova i svesno opuštanje vilice, što zauzvrat pomaže u oslobađanju karličnog dna.
Vilični zglob je povezan sa karlicom kroz složenu mrežu mišića, ligamenata i vezivnog tkiva koji čine miofascijalni sistem.
• Kraniosakralni sistem:
Kraniosakralni sistem obuhvata celu mrežu koja povezuje glavu (kranium) sa bazom kičme (sakrum). Uključuje lobanju, kosti lica, vrat i sakralno područje (na donjem kraju kičme).
• Miofascijalna (vezivnotkivna) veza
Miofascijalna tkiva obuhvataju mišiće i njihovu okolnu fasciju. Oni formiraju kontinuiranu mrežu, povezujući glavu, vrat i gornji deo kičme sa karlicom kroz neprekidne lance. Zadnji lanac povezuje mišiće i fasciju od glave, vrata i gornjeg dela leđa do karlice dok prednji miofascijalni lanac povezuje grudi i vrat do karlice. Napetost u vilici može se preneti kroz fasciju, utičući na držanje i tonus mišića sve do karličnog dna, kukova, pa čak i stopala.
• Mišićna koaktivacija
Funkcionalni obrasci pokazuju da stezanje vilice ili škrgutanje zubima može dovesti do napetosti karlice.
• Neurološki odnos
I vilica (preko trigeminalnog nerva) i karlično dno (preko pudendalnog nerva) povezani su sa centralnim nervnim sistemom.
Stres, napetost ili opuštanje u jednom području mogu uticati na drugo putem refleksnih puteva i obrazaca koaktivacije u mozgu i kičmenoj moždini.
Vagusni nerv: Vagusni nerv (kranijalni nerv X) utiče na različite telesne funkcije, uključujući i one povezane sa karličnim dnom. Komunicira sa područjem vilice, doprinoseći međusobnoj povezanosti ovih regiona. Vagusni nerv je direktno uključen u disanje, što snažno utiče na stabilnost karlice i karličnog dna.
• Proprioceptivni putevi:
Propriocepcija je sposobnost tela da oseti svoj položaj u prostoru. Vilica i okolni mišići opremljeni su proprioceptivnim receptorima koji pružaju informacije o položaju i kretanju vilice.
Poremećaj proprioceptivne povratne informacije zbog disfunkcije vilice može uticati na karličnu i posturalnu stabilnost. Ravnoteža, koordinacija i stabilnost se javljaju kada se veza između glave, vrata, karlice i skočnih zglobova poremeti. Sa disfunkcionalnom vilicom i nestabilnošću mišića vrata, ova linija veze više nije idealna. Rezultat je pomeranje centra gravitacije, promena poravnanja karlice i disfunkcija karličnog dna usled karlične nestabilnosti.
4. Posturalni obrasci i obrasci disanja
Dijafragma, vilica i karlično dno su uključeni u stabilnost jezgra i mehaniku disanja.
Disfunkcija disanja (npr. plitko disanje grudima) može stvoriti kompenzatornu napetost u vilici i karličnom dnu zbog poremećenih sistema pritiska i obrazaca stabilizacije.

Šta su samskare i kao one utiču na nas?
Da li je samskara nešto sa čime morate da živite ili je to vaša sudbina? Ili je ona kao stara rukavica koju možete da izbegnete da navučete?
Zavisi od vas. Ako na najbolji način iskoristite sve potencijale koje imate kao ljudsko biće, izbeći ćete efekte svojih samskara. Ali, ako ste fatalist, koji nema vere u sopstveni trud, onda ćete ostati žrtva svojih samskara. Dozvolite da vam objasnim.
Samskare su suptilni utisci naših prošlih dela. Dokle god smo živi, mi neprekido vršimo radnje, ali svaka od njih ne dopinosi formiranju samskara. Akcije koje izvodimo sa punom svešću su one koje čine najveći utisak na naš um. Drugim rečima, namera koja stoji iza akcije daje moć toj akciji. Ovaj proces je lepo objašnjen doslovnim smislom reči “samskara”. Prefiks “sam” znači “dobro isplaniran, dobro promišljen” i “kara” znači “preduzeta akcija”. Dakle, “samskara” znači “utisak, uticaj, akcija koju izvodimo sa punom svešću njenih ciljeva.” Kada izvedemo ovu akciju, suptilni utisak se skladišti u našem umu. Svaki put kada se akcija ponavlja, utisak postaje jači. Tako nastaje navika. Što je navika jača, manje gospodarimo svojim umom kada pokušavamo da izvedemo radnju koja je u suprotnosti sa našim navikama. Svi smo videli kako naši šabloni navika suptilno ali ipak snažno motivišu naše misli, govor i akcije.
Kada naši naučeni obrasci ponašanja postanu toliko ukorenjeni da menjaju hemiju našeg tela, to zovemo “zavisnost”. Kada postanu dovoljno jaki da utiču na naš način razmišljanja, to se zove “samskara”. U ovoj fazi mi se više ne sećamo kada ili kako je ovaj proces započeo. I bez introspekcije ili moći zadrške ne uspevamo da otkrijemo carstvo uma u kome se čuvaju ove samskare. Kada je naš mentalni svet potpuno pod uticajem ovih moćnih utisaka oni postaju odlučujući faktori naših ličnosti i zbog ovih samskara mi opažamo ovaj svet na svoje uobičajene načine.
Kada su naše navike toliko ukorenjene da menjaju hemiju tela, to se zove “zavisnost”.
Sadržaj našeg uma boji našu percepciju sebe i drugih. Kada su čak i naše diskriminišuće sposobnosti i intelekt obojeni i mi spontano i bez napora razmišljamo, govorimo i delamo u skladu sa ovim obojenim percepcijama, onda su samskare postale vasanas (doslovce, “boja” ili “sredstvo za bojenje”). Sada i nemamo veliku mogućnost izbora nego da vidimo sebe i svet u skladu sa ovim moćnim utiscima iz naših prošlih dela.
Možete jasno videti da su ove samskare i vasane vaša sopstvena kreacija. Ukoliko se obavežemo inerciji i ne načinimo napor da otkrijemo alternative, tada će ovi suptilni utisci naših prošlih dela imati snagu sudbine. Za one kojima manjka poverenje u sebe i samopouzdanje, sudbina se ne može menjati. Ali, ukoliko bi sudbine zaista bile nepromenljive, onda zašto bi se mučili da bilo šta promenimo u životu? Samo zato što je sudbina promenljiva svamiji, panditi, gurui, sveštenici, astrolozi i čitači dlanova imaju posla.
Na kraju, čini se da je vaše pitanje motivisano uverenjem da su sve samskare negativne. Ovo nije istina. Dobra dela stvaraju pozitivne samskare, loša dela stvaraju negativne. U dugom putovanju života, izvršili smo razne radnje – ispravne i pogrešne, dobre i loše. Naš um je skladište za pozitivne i negativne samskare i na nama je da li ćemo ili ne vežbati snagu naše volje i odlučnost da ojačamo ili eliminišemo neku određenu grupu samskara.
Mogu li se negativne samskare iskoreniti tako da ponovo ne izlaze na površinu. Da li je preporučljivo da ih izbrišemo?
Da, negativne samskare mogu biti iskorenjene, pod uslovom da naučite da zadržite one svetle i divne trenutke kada su pozitivne samskare u punom cvatu. Kao i sve ostalo u svetu, naše pozitivne i negativne samskare i njihov uticaj na naš život su u stalnom kretanju. Tragedija je da kada naše pozitivne samskare rezultiraju u dobrom zdravlju, bogatstvu i sreći - mi postanemo otrovani (opijeni) i zloupotrebljavamo svoje telo, um i čula. Zaboravljamo da će se jednog dana ovaj točak sreće preokrenuti na dole i biće nam potrebna snaga i izdržljivost da ponovo guramo naviše. Na nesreću, mislimo na to kako da promenimo sudbinu samo onda kada nas pogodi nesreća.
Kada nas već pogodi nesreća, da li je suviše kasno da mislimo ili radimo sa našim samskarama i vasanama i da menjamo našu sudbinu?
Nikad nije kasno. Moramo zapamtiti da tama nema moć da proguta svetlo. Bez obzira koliko mali plamen i bez obzira koliko je gust mrak oko njega, ono i dalje sija - u stvari, zahvaljujući kontrastu, sija sjajnije. Slično tome, nesavladiva volja duše gori čak i tokom nizlazne spirale naše sudbine. U dubokoj depresiji možemo da izgubimo nadu, ali nikada ne gubimo veru u sam život. Volja za životom i želja da se pronađe neki smisao u životu nikad ne umire. I ukoliko pratimo našu besmrtnost, bićemo sposobni da prevaziđemo uticaj svih negativnih samskara. Sve što nam je potrebno je strpljenje…
Pandit Rajmani Tigunait
https://yogainternational.com/article/view/what-are-samskaras-and-how-do-they-affect-us
http://www.yoga-beograd.com/Yoga29.html

Krize prethode evoluciji. Bez obzira na to sa kakvim se izazovima suočavate u životu, u svakom trenutku možete svesno odlučiti da se povežete dublje sa sobom i moćnom inteligencijom ljubavi u vama koja vam može pomoći da prevaziđete krizu i da kroz prepuštanje ponovo uvidite priliku i potencijal.
U izrekama o jogu (joga sutrama) “ishvara pranidhana” se prevodi kao “prepuštanje višoj sili”. Kada razmišljamo o višoj sili, obično pomislimo na nešto izvan nas ali osvestimo neverovatnu snagu unutar nas koja je stvorila ceo ljudski organizam samo iz dve mikroskopski male ćelije. Ova inteligencija ljubavi materijaliuje i podržava naša tela bez ikave svesne kontrole i vodi nas kroz našu intuiciju kada smo otvoreni i prijemčivi.
Umesto potrebe da kontrolišemo stvari nad kojima nemamo moć i zbog toga se osećamo frustrirano, anksiozno i razočarano, mudrije je da radeći na samokontroli (onome na čemu možemo da radimo) naučimo da se više oslanjamo na sebe i to uz pomoć tri elementa: snage volje, saosećanje prema sebi i prepuštanje. Kako joga tako i nauka dokazuju da praktikovanje ova tri principa stvaraju plodno tlo za transformaciju naših najgorih i nezdravih navika.
Snaga volje je mišić koji se može ojačati vremenom i uz pomoć tela; saosećanje sa sobom je osnova potrebna za jačanje odluke i duboka povezanost sa Sopstvom je oslobađajuća.
Istraživanja pokazju da od snage volje mnogo više zavisi uspeh nego od kojeficijenta inteligencije (IQ). Ljudi koji imaju bolju samo kontrolu imaju bolje odnose, imaju bolji uspeh u poslu i žive zdravije živote.
Kada praktikujemo asane, učimo da držimo teške položaje i da jašemo na talasima emocija i otpora koji proizilazi iz njih. Jogu zato možemo doživeti kao vežbu nervnog sistema koja utiče na fizičko telo. U pitanju je razgovor sa telom u kome mu govorite da se pomeri u položaj dok osluškujete senzacije koje se pojavljuju. Kako postajete fizički osetljiviji, postajete osetljiviji i na emocije i energiju. Kada možete da uočite momenat prelaska na odgovor bori se ili beži, možete da svesno opustite napetost u telu i usporite disanje. Ova praksa nam pomaže da razvijemo mentalnu snagu - mišić samodiscipline i da postanemo mnogo bolji u savladavanju emocija.
Patanđalijeve izreka o jogi (1.14) kaže: “Praksa postaje stabilna jedino kada se izvodi duži period vremena, bez prekida I sa poštovanjem.” Menjanje naših najdubljih navika traži strpljenje i vreme ali isto tako i puno saosećanja prema sebi...
http://www.yoga-beograd.com/Yoga29.html

Ne treba da zaziremo od usamljenosti ili je da se jedva usuđujemo da je posmatramo, kao dah u meditaciji. Umesto toga, možemo da zaronimo pravo u centar tog bola i suočimo se sa pitanjem za čiji odgovor nas samoća moli: Draga, šta je to za čim žudiš? Zaista. Šta je to što zaista želimo?
Kada se osećamo otuđeni, upašeni i usamljeni, da li želimo savršenog partnera, najslađi desert ili nešto mnogo više od toga: utehu koju dobijamo od samog našeg bića? Sa praksom, možemo da izdržimo našu usamljenost kao bilo koji joga položaj. Baš kao što dišemo u tesne, sužene delove tela samo kako bi posmatrali kako se oni opuštaju i otvaraju, isto tako možemo da opustimo čvorove usamljenosti sa svetlom naše nežne pažnje. Dok to činimo, prepuštamo se relnosti da nismo sami; mi smo - i uvek smo bili- intimno povezani sa čudesnom mrežom života.
Carrie Grossman

“Ukoliko se praktikuje sa svesnom pažnjom na cilj joge, koji je spoznaja stanja jedinstva, intenzivna praksa asana,treća grana Aštanga joge, će prirodno uključiti sve ostale grane prakse, posebno deset etičkih principa yamas i niyamas (prve dve grane). Kroz praksu asana možemo da naučimo da prihvatimo svoja ograničenja (ahimsa), ostajući iskreni u svojoj predanosti da damo sve od sebe (satya) i zadovoljni bez obzira na ishod (santosha). Možemo da donesemo svoj gorući entuzijazam i radoznalost (tapas) u praksu i da duboko sagledamo naše reakcije i odgovore na teškoće i lakoće (swadhyaya) i konačno prepustimo svoju praksu nečem većem od nas (ishvarapranidhana). Kada uspostavimo pravi odnos sa tlom, gravitacijom i prostorom dah se doživljava kao fenomen celog tela. Kada se ovo desi počnemo da osećamo sebe kao provodnike životne sile i tada postoji energični kontinuitet u našim telima (pranayama, četvrta grana joge). Dok idemo dublje, praksa asana uključuje svesno kretanje u mirovanju (pratyahara, peta grana), fokusirajući našu pažnju na jednu stvar (dharana, šesta grana) i održavajući ovu pažnju bez obzra na to šta se dešava oko nas (dhyana, sedma grana). Kada se položaj usavrši, postiže se apsolutna ravnoteža između napora i nenapora, što za rezultat ima neutralizaciju svih senzacija. Kada se ovo desi um se vraća u izvornu tišinu (samadhi, osma grana). Ne preostaje niko da uradi pozu, jedino se poza sama kreće kroz nas.“
"Dovođenje joge u život: svakodnvna praksa prosvetljenog života"
Donna Farhi
http://www.yoga-beograd.com/Yoga09.html