krupne_sitnice

Filmsko remek-delo Taxi Driver režisera Martina Skorsezea proslavilo je 50 godina od svoje premijere 1976.

Scenarista Pol Šreder je u Los Anđelesu prolazio kroz izuzetno mračan životni period. Izgubio je posao filmskog kritičara, razveo se od supruge, a ubrzo ga je ostavila i devojka. Ostao je bez novca i krova nad glavom, pa je jedno vreme živeo u svom automobilu, lutajući ulicama noću i preterano pijući.

Zbog katastrofalnog načina života i loše ishrane dobio je čir na želucu, zbog čega je završio u bolnici. Dok je ležao u bolničkom krevetu, shvatio je da nedeljama nije progovorio ni jednu jedinu reč sa drugim ljudskim bićem osim sa medicinskom sestrom. Tada mu je sinula ideja za film.

Nakon izlaska iz bolnice, Šreder je seo za pisaću mašinu sa jasnim ciljem: morao je da izbaci taj lik iz sebe kako i sam ne bi postao Trevis Bikli. Prvu ruku scenarija napisao je za samo 10 dana.

Skorseze je dobio režiju nakon što je scenarista Pol Šreder pogledao njegov film „Ulice zla“ i shvatio da niko bolje neće prikazati prljavi njujorški polusvet. Pošto je i sam odrastao izolovan na ulicama Njujorka, režiser je u priči prepoznao sopstvenu usamljenost i astmatične besane noći.

Da bi studio Columbia Pictures uopšte odobrio snimanje mračnog scenarija, Skorseze je morao da pristane na drastično smanjen budžet od samo 1,3 miliona dolara i rok od nepunih 40 dana. Na kraju je uložio toliki lični pečat da je zbog povrede glumca čak sam odigrao jednu od najjezivijih uloga u filmu.

Ovo je prvi film koji mu je doneo nominaciju za Oskara za najbolji film i osvojio prestižnu Zlatnu palmu u Kanu.
Robert De Niro iako je već osvojio Oskara za sporednu ulogu u Kumu 2, „Taksista“ mu je bio prva velika, glavna uloga koja ga je definisala kao vodećeg glumca generacije i ikonu pop kulture.
Pol Šreder posle ovog filma postaje jedan od najtraženijih scenarista. Džudi Foster je imala nepunih 13. godina u filmu a Uloga mlade Iris donela joj je prvu nominaciju za Oskara i pretvorila je iz dečije zvezde u ozbiljnu, svetski priznatu glumicu.

Nastavak u komentaru ⬇️

Ako vam treba ideja za savršeno druženje ovog maja i juna,
ovo je jedna od lepših.

Beograd ovog proleća ima svoju malu italijansku filmsku scenu.

Ramazzotti Limoncello krstarenja po Savi zamišljena su kao italijanski “aperitivo experience”, spoj muzike, koktela, zalaska sunca i opuštenog druženja.

Nije klasičan izlazak i zato je sjajan 😎

Na vama je da besplatno izvršite rezervaciju za krstarenje za četvrtak, petak ili subotu i otplovite sa nekim sa kim se uvek slatko smejete. Maksimum je četvoro po rezervaciji.

Krstarenja će se organizivati do 13. juna.

Sigurna sam da ćete uživati 🍋💛🌞

Moj favorit je limoncello u kombinaciji sa 🍓

Film "ĐAVO NOSI PRADU 2"
na velikom platnu posle 20 godina.

Film je tokom prvog vikenda prikazivanja zaradio neverovatnih 233,6 miliona dolara. Trejler za nastavak postao je najgledaniji u istoriji studija 20th Century, sa 222 miliona pregleda u prva 24 sata.

Sve oko ovog filma je kao studija slučaja u praksi. Kako napuniti blagajne bioskopa i kako povezati razne industrije pod jednu kapu, gde dolari samo pljušte. Lako za videti, teže za uraditi.

Produkcija je u tome uspela. Najveći deo budžeta za film otišao je na honorare glavnih zvezda filma ali i gostiju. Konkretno kad ti pesmu pravi Lejdi Gaga milionsko ulaganje u tu saradnju je opravdano. Gaga je za svoj kratki ali duhoviti nastup inkasirala oko 2,5 miliona dolara I napravila 3. pesme, jedna je u saradnji sa reperkom Doechii, singl “Runway” koja je sad globalni hit. Zanimljivo je bilo videti sudar dve dive u malom prostoru šminkerice. Inače Meril Strip je lično pozvala Gagu da se pridruži filmu.

Ključni faktor za veću garanciju da će drugi deo biti primamljiv je bio je pristanak Meril Strip, En Hatavej i Emili Blant da se vrate svojim ulogama. Hemija između njih tri je srž brenda, a publika je decenijama čekala da ih ponovo vidi zajedno na ekranu.

Meril Strip je imala pravo veta na određene delove scenarija. Insistirala je da Miranda Prisli ne postane “mekša” s godinama, već da ostane jednako britka. Uloga Meril Strip u ovom filmu je važna i po tome što ovde imamo retkost, da glumica u sedmoj deceniji predvodi visokobudžetni blokbaster koji je pritom globalni pop-kulturni fenomen. Sa zarađenih 20–25 miliona dolara za ovaj film, postala je jedna od najplaćenijih glumica na svetu u ovom trenutku.

Njena uloga je pokazala filmskoj industriji da autoritet i stil nemaju rok trajanja. A da je njena harizma, duh, sjajni glumački talenat i iskustvo su samo doprineli da film dobije i neku dubinu.

Ono sto je podjednako važno za uspeh ovakvog filma je i savremna tema. Nostalgija je jedno, ali bez reference na sadašnjost to ne bi imalo ovaj uspeh! Svet se promenio, više nije borba medija za dobar ukus nego za ugrabljenu pažnju!
Nastavak u komentaru ⬇️

Nije april, ali Beograd miriše na lipu.
U senkama zelenila odmara se mali pas i njegov verni prijatelj,
čovek po imenu Branko.

Njih dvojica su napunili mali zembilj. Skoro svaki dan odlaze na pijacu da kupe po nešto. Danas, zelje i jaja, mlade rotkvice i prolećni luk. Pažljivo i bez žurbe.

Tu se sve završava ali i počinje, jer sledeća scena je njegova Stanka koja vikendom mesi, beli hleb sa rupicama.

Gde bi kajmak ili puter lepo skliznuo da je dostupan njihovoj penziji.

Umesto toga Stanka ima džem, najsavršeniji na svetu i topli čaj dok mirno posmatra drvo lipe u svom prozoru bez zavesa!

Kada Branko stigne, pustiće radio.
Neku stanicu koja šušti između pesama i vesti.

Njih dvoje nemaju televizor ali imaju jedno drugo.

Branko voli da čita Stanki pesme. Ona uživa samo da sluša, nikada ne čita! Ali ponekad, kada je pesma pogodi, voli da zapeva glasom koji je nasledila od majke.

Od nje je nasledila i osećaj za red.

Ona voli miris sapuna i svežeg vazduha u kući.

Stanka, je ponajviše kraljica testa, to najbolje znaju njeni unuci.

Uštipci joj ispadaju lagani, a puni, kao da su uhvatili vazduh iz nekog svežeg jutra. Njima ni Branko ne odoleva. Iako on vodi računa da kajš na struku ostane taman.

Njima će se za koji sat na ručku pridružiti njihovi i oni će biti potpuno srećni, jer nedeljom je beli uštirkani stolnjak posebno svečan.

U toj kuhinji, između mirisa, radija i brašna na prstima, ništa nije veliko.
Ali ništa nije ni malo.

Samo je ljubav.

Ps. priča je inspirisana slučajnim prolaznicima kroz život.

Kada je Dobrila Smiljanić početkom 60-ih došla u Sirogojno, nije došla da pravi brend.

Došla je kao organizator u okviru zadružnog sistema tadašnje Jugoslavije. Njena početna uloga bila je administrativna. Radila je u poljoprivrednoj zadruzi, u vremenu kada su takve zadruge bile ključni ekonomski mehanizam sela.

Ali ono što je razlikovalo Dobrilu od drugih bio je osecaj da primeti kvalitet i autenticnost u izradi.

U selu su žene već plele. Plele su za svoje porodice, koristeći vunu sa Zlatibora, sa motivima koji su se prenosili generacijama.

Ona počinje da organizuje i okuplja žene u jedan sistem i naziva ga "Zlatiborka" Do kraja 60-ih, nekoliko desetina pletilja već radi koordinisano. I taj broj drastično raste.

Njena uloga nije bila samo organizaciona, već ona crta modele i motive, a pletilje rade po tim unapred definisanim mustrama.

Od 1965 godine, nastaje ono što će kasnije biti poznato kao "Sirogojno stil" prepoznatljiv po debeloj vuni, reljefnim šarama i motivima preuzetim iz narodne ornamentike.

U jednom trenutku, u proizvodnju je bilo uključeno više od dve hiljade žena iz zlatiborskog kraja.

U sedamdesetim i osamdesetim godinama, proizvodi iz Sirogojna izlaze van granica Jugoslavije. Izvoze se u Zapadnu Evropu, Japan i SAD. Proizvodnja # dostiže desetine hiljada komada godišnje, što je iz današnje perspektive nazamislivo s obzirom na to da je svaki komad izrađen ručno.

Kolekcije se prikazuju na međunarodnim sajmovima i izložbama, uključujući modne centre poput Pariz i Milano.

Posebnu težinu ovom uspehu daje činjenica da se ime sela nije izgubilo u procesu internacionalizacije.

Sirogojno džempere nosile su i poznate ličnosti poput Nancy Reagan, Elizabete II, Indire Gandhi i Jovanke Broz.

Uključivanje žena u proizvodnju značilo je finansijsku samostalnost u sredinama gde ona ranije nije postojala. Rad se odvijao u okviru domaćinstva, za mnoge od tih žena, to je bio prvi lični prihod.

Čuveni Pierre Cardin pokazao je interesovanje za rad pletilja iz Sirogojna i predložio saradnju u okviru koje bi se njihovi proizvodi plasirali pod njegovim imenom. Dobrila je tu mogućnost odbila.

U martu ove godine Dobrila je preminula u 91. god.