Neurotim

April je mesec svesti o Parkinsonovoj bolesti, 11. april je svetski dan Parkinsonove bolesti, a simbol koji ga obeležava je crvena lala. Van der Velerd je holanđanin koji se bavio hortikulturom i razvio crvenu i belu lalu. On je 1981. godine svoju cenjenu sortu nazvao lala "dr Džejmsa Parkinsona" u čast čoveka koji je prvi opisao bolest od koje je bolovao.

Bol u leđima je čest problem. Planiranje uspešnog lečenja zasniva se na otkrivanju uzroka bola koji nekada može nastati i u udaljenim organima stomaka i karlice i odatle se projektovati u leđa. Zato je važno da se u prvom ataku, pored snimanja same kičme magnetnom rezonancom, obavi i ultrazvučni pregled stomka i male karlice.
Najčešći uzrok bola u leđima su degenerativne promene kičmenog stuba koje pritisnu okolne nerve. Operativno lečenje je rezervisano za retke slučajeve sa teškim neurološkim ispadima. Pored lekova, osnova lečenja je fizikalna terapija. Standardni lekovi protiv bolova mogu se uzimati par nedelja. Međutim, ukoliko bolovi traju duže od 3 nedelje, lekar vam može ponuditi terapiju za hronični neuropatski bol- to su pojedini lekovi iz grupe antiepileptika i antidepresiva za koje je pokazano da pri dugotrajnoj upotrebi imaju bolji efekat u kontroli bolnog stanja i manji spektar neželjenih efekata u poređenju sa analgeticima. Gde je mesto vitaminskim preparatima, koktelima injekcija i kortikosteroidim u lečenju bola u leđima?
Za pitanja Vam stojimo na raspolaganju!

̌ijas

https://neurotim.rs/

Da li Vam se nekada dogodilo da zaboravite gde ste ostavili ključeve ili da ne možete da se setite imena poznate osobe koju niste videli godinama? Ovake i slične situacije su česte i ne znače da je počela demencija. Ipak, ukoliko ste zbog toga zabrinuti, ako su takvi simptomi učestali i posebno ako narušavaju svakodnevnu funckionalnost, zakazite pregled neurologa
https://neurotim.rs/

Ordinacija Neurotim otvorena je 2020. godine.
Hvala Vam na ukazanom poverenju!
https://neurotim.rs/

Timski rad i mnogo detalja

Srećnu Novu godinu i dobro zdravlje želi Vam NeuroTim!

KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA PARKINSONOVE BOLESTI?
Za postavljanje dijagnoze Parkinsonove bolesti NEOPHODNO je da se obavi neurološki preged. Kombinacijom karakterističnih simptoma I nalaza pri pregledu, postavlja se dijagnoza. Ne postoji nijedan test (analiza, snimak) kojim se potvrđuje dijagnoza Parkinsonove bolesti. Zbog toga je stepen pogrešnih dijagnoza veliki i svakako najmanji ukoliko pregled obavlja neurolog specijalizovan za bolesti nevoljnih pokreta. Ipak, sam pregled ponekad nije dovoljan. Kako bi se isključili druge bolesti nalik Parkinsonovoj (grupa bolesti zvana parkinsonizmi), često je potrebno da se urade još neke analize kao što je snimanje mozga na skeneru ili magnetnoj rezonanci, izvesne analize krvi i sl. Važno je napomenuti da kod Parkinsonove bolesti pregled na magnetnoj rezonanci POKAZUJE NORMALAN NALAZ!

USPORENOST POKRETA
Usporenost pokreta je ključni i obavezni simptom bez koga se dijagnoza Parkinsonove bolesti NE MOŽE postaviti. Ipak, usporenost pokreta može nastati i u drugim poremećajima koji liče na Parkinsonovu bolest i takvi poremećaji se kolektivno zovu parkinsonizmi. Ukoliko primetite usporenost pokreta važno je da Vas pregleda neurolog kako bi se ustanovio uzrok tog simptoma, jer od toga zavisi lečenje.

BOTULINSKI TOKSIN ZA HRONIČNU MIGRENU
Da li ste znali da je primena injekcija botulinskog toksina trenutno jedina vrsta terapije koja je specifično odobrena za prevenciju glavobolje kod odraslih osoba sa hroničnom migrenom u Evropskoj Uniji i Severnoj Americi?
U ordinaciji NeuroTim pružamo usluge aplikacije botulinskog toksina u medicinske svrhe. Više detalja na linku: https://neurotim.rs/botulinski-toksin-u-neurologiji-botoks/

DRHTANJE RUKU
Pogrešno je mišljenje da drhtanje ruku (tremor) obavezno znači da je počela Parkinsonova bolest. Naprotiv, mnogo je veća verovatnoća da je uzrok tremora neki drugi zdravstveni problem, ili čak da zdravstveni problem ni ne postoji jer svako od nas je nekada iskusio prolazno podrhtavanje ruku u situacijama mišićnog zamora, gladi ili u stresnim situacijama. U parkinsonovoj bolesti tremor može ali ne mora postojati. Ukoliko postoji, tipično se javlja tokom hodanja ili kada ruka miruje (npr. ruka položena u krila dok odmarate gledajući TV), a nestane pri pokretu ruke.

Neurološki pregled najvažniji je u procesu evaluacije tremora i postavljanja dijagnoze.