Marigold Pot

🎓Master rad. Proces koji me je učio strpljenju, radosti i prisutnosti. Mnogo rada, još više ljubavi prema porcelanu.
Sve počinje idejom 🧠. Došla ja kod profesora i rekla hoću da pravim portal. Mislim se, ako može i da bude za neku drugu dimenziju bilo bi perfektno. Ali morala sam da prihvatim i ovaj "običan". Onda skice i skice i skice i naravno da je cveće prisutno jer to sam ipak ja 🪷
Onda ide izrada modela, pa kalupa, pa ulivanje porcelana u isti, pa izlivanje - teško ko crna zemlja, litri i litri porcelana i jedna ja sa manjkom kilograma koja okreće to, al sreća pa od keramike ojačaš s godinama💪🏼
Onda prva peć, pa glazura i na kraju završno pečenje i bajalice + molitve da sve izađe kako sam zamislila iako se ovde to nije desilo ali ispalo je okej 🤣

„Clay is not just soil. It is the earth’s memory of water.“
- Bernard Leach

(„Glina nije samo zemlja. Ona je sećanje zemlje na vodu.“)

„To work with clay is to touch eternity with your hands.“ - Marguerite Wildenhain, nemačko-američka keramičarka, Bauhaus

Ruke se spuštaju na hladnu kuglu zemlje, vlažnu i poslušnu i sve se oko mene utišava. Samo šum točka, jednoličan i blag, umirujuć, kao otkucaji srca.
Dok dlanovi klize preko nje, prsti ih lagano i nežno prate, oblikujući valjak koji raste i otvara se, osećam miris detinjstva: miris bašte posle kiše, podseća me kako sam pravila od blata svašta. U tom kruženju nema žurbe – sve je u ritmu disanja, u sporom, strpljivom dijalogu sa glinom. Pratim je, pratim obline i nabore ali takođe je stiskam ne bih li je usmerila tamo gde želim.
Na točku ne pravim samo posudu, već i sećanje. Svaka šolja, činija, skulptura... nosi deo mog daha, deo tišine, mir i spokoj koji osećam dok radim, deo nežnosti koju sam ostavila u brazdama prstiju, strast, ljubav...
I svaki put, dok podižem novi oblik, imam osećaj da sam zapravo dotakla nešto večno, iako znam da je upravo svaki trenutak onaj koji je ključan i bitan.“

Nedostajanje.
To nije samo opis nečega što fali — to je osećanje koje ima oblik, miris, sećanje i prostor. Ono označava prisustvo odsustva.
Neko vreme već ne radim na točku, ne radim sa glinom. Osećam tugu, bespomoćnost i žal za ponovnim valjanjem u blatu. Taj osećaj mira, čistote i spokoja kada mi je vlažna i mekana glina među prstima je neopisiv. Kroz taj dodir sa njom, uvek sam osećala duboku povezanost sa prirodom — kao da postajem njen deo, kao da se sećam nečega starog, iskonskog, što mi je već bilo u krvi. Ni pomislila nisam da ću se toliko vezati za tu zemlju kada me je profesor Jelovac usmerio ka keramici. Ali bila je to ljubav na prvi dodir.
Kada držim u ruci komad gline, ona mi šapuće, govori mi šta da radim, kuda da idem.
Najviše volim bez skice da radim i da pratim linije koje se same pojavljuju po površini i vode me u neko izmišljeno čarobno mesto daleko od jave...

U ruci držim tišinu.
Zelenu čauru snova.
Iz nje će jednom ispasti semenke što krckaju pod zubima u pecivu, ali sada još spava, puna tajni. ✨
Mak je biljka kontrasta: nežan i opasan, lekovit i opojan.
U drevnim vremenima zvali su ga "dar Bogova sna".
Nema više latice, samo glatku, zelenu čauru — kao mali svemir u kom još sve ćuti.
U njemu su snovi koje niko nije ispričao, semenke koje još nisu pale, tišina koja traje duže od leta.
Mak u ruci podseća me da i kad nešto uvene, ostaje plod.
I da lepota nije samo u cvetu, već i u onome što dođe posle 💚
Večita inspiracija, večita fascinacija. Kao mala opčinjena jarko crvenim bulkama, mama me stalno grdila što ih berem, a od preiprema za fakultet oblik maka me je inspirisao za razne dekore i oblike.
Mučila sam se sa idejama, nisam znala šta da crtam i uz preporuku profesora da istažim mak, rodile su se razne ideje a samim tim i skice.
Ova fascinantna biljka mi je pomogla da na prijemnom za fakultet budem prva na listi. Hvala joj 🍀

Kad ti nekadašnja cimerka kaže hoću ludu činiju za vunicu, ti naravno poslušaš. Al ništa to nije okej dok ne prođe inspekciju. Diksi je odobrio i sad je okej 😁💫

Osim što izgleda kao tenkre, primena mu je za klupčiće. Nos je šupalj kako bi se kroz njega provukla nit i onda klupčetu nema bežanja, možete da pletete i štrikate do mile volje