SKUD Frula
SKUD Frula is a non-profit organization that embodies many forms of artistic expression, including song and dance, to promote Serbian culture and heritage.
SKUD Frula, Serbian Cultural Society of Calgary, Canada has been active since 2009. Ever since it continues to operate as a non-profit organization that uses various forms of artistic expression to preserve and promote Serbian culture and heritage. The society has traveled amongst various regions within North America, and looks forward to travelling across the rest of the world to continue pursuin
05/30/2026
Tomorrow, experience the premiere of the wedding traditions of Prizren through authentic Serbian songs and dances, accompanied by an extraordinary display of costumes making their first appearance in our society. 🇷🇸
Join SKUD Frula for an unforgettable evening celebrating tradition, community, and the heritage we carry in our hearts.
🎟 Get your tickets today and help us spread the word!
🗓 May 31, 2026
📍 Glenmore Christian Academy | 5:30 PM
Buy tickets: https://www.eventbrite.ca/e/tamo-gde-se-zemlja-nebom-meri-tickets-1986278330957?aff=oddtdtcreator&keep_tld=true
Фес // Fes
Фес је традиционална црвена вунена капа коју су носили народи Балкана, укључујући и Србе, као и многи други народи у оквиру Османског царства. Временом је постао део народне ношње у различитим крајевима, прилагођавајући се локалним обичајима и стиловима одевања.
У појединим областима и жене су носиле украшене варијанте феса, украшене везом, накитом, дукатима или марамама, што је одражавало локалне традиције, друштвени статус и естетске вредности заједнице.
Историјски значај
Назив фес потиче од града Феса у Мароку, који је вековима био познат као важан трговачки и занатски центар. Капа је добила име по овом граду, одакле се њена употреба и производња ширила медитеранским и османским светом.
Током 19. века фес је постао један од најпрепознатљивијих одевних предмета у Османском царству. Захваљујући својој једноставности и практичности, брзо се проширио широм Балкана, Блиског истока и северне Африке.
Код Срба је фес временом постао саставни део народне ношње у многим крајевима. Носио се у свакодневном животу, али и приликом свечаности, сабора и других важних друштвених окупљања. Његов изглед, боја и украси разликовали су се од области до области, сведочећи о богатству локалних традиција.
Иако се данас ретко носи у свакодневном животу, фес остаје важан део културног наслеђа и народне ношње многих народа Балкана, као симбол историје, традиције и занатске вештине.
05/28/2026
The spirit of Kosovo and Metohija lives on through song, dance, and our youth. 🇷🇸
Join SKUD Frula for an unforgettable evening celebrating tradition, community, and the heritage we carry in our hearts.
🎟 Get your tickets today and help us spread the word!
🗓 May 31, 2026
📍 Glenmore Christian Academy | 5:30 PM
Buy tickets: https://www.eventbrite.ca/e/tamo-gde-se-zemlja-nebom-meri-tickets-1986278330957?aff=oddtdtcreator&keep_tld=true
Опанци су традиционална српска сељачка обућа направљена од коже, препознатљива по својој једноставној изради. Ношени вековима широм Србије и Балкана, били су практични за свакодневну употребу и постали су неизоставни део народне ношње.
Посебно су познати шиљкани, опанци из Шумадије, који се препознају по израженом шиљатом врху. Тај издужени и повијени предњи део даје им јединствен и елегантан изглед, чинећи их препознатљивим симболом српске традиционалне ношње централне Србије.
Више о опанцима:
Опанци су некада били свакодневна обућа српског народа, нарочито у селима и планинским крајевима. Израђивали су их опанчари, вешти мајстори који су кожу ручно обликовали и преплитали. Начин израде, облик и украси разликовали су се од краја до краја, па су тако постојали шумадијски, моравски, динарски, косовски и многи други типови опанака.
У прошлости су опанци били симбол скромности, рада и везе са земљом. Носили су их и мушкарци и жене, најчешће уз вунене чарапе и традиционалну народну ношњу. Данас се најчешће могу видети у фолклорним ансамблима, на културним манифестацијама и свечаностима које чувају српску традицију и наслеђе.
Опанци су временом постали један од најпрепознатљивијих симбола српског националног идентитета и народне културе.
05/27/2026
Join us for an unforgettable evening of dance, music, and tradition as SKUD Frula presents “Where Earth is Measured by the Heavens: The Spirit of Kosovo and Metohija Within Us” 🇷🇸
Bring your family and friends, celebrate our heritage, and support our youth as they continue to preserve our culture for future generations.
🎟 Get your tickets today and help us spread the word!
🗓 May 31, 2026
📍 Glenmore Christian Academy | 5:30 PM
Buy tickets: https://www.eventbrite.ca/e/tamo-gde-se-zemlja-nebom-meri-tickets-1986278330957?aff=oddtdtcreator&keep_tld=true
Косовка девојка // Kosovka devojka
Урош Предић (1857–1953) био је један од најзначајнијих српских реалистичких сликара, познат по својој префињеној техници и дубоко емотивним темама. Његово стваралаштво често је било посвећено српској историји, традицији и свакодневном животу, остављајући трајан печат у националној уметности.
Једно од његових најпознатијих дела, Косовка девојка, инспирисано је истоименом епском народном песмом из косовског циклуса, коју је Вук Караџић објавио 1845. године.
Песма говори о младој девојци која након Косовске битке лута бојним пољем, поји водом, вином и превија ране српским јунацима, док истовремено тражи свог вереника Топлицу Милана, кума Милоша Обилића и девера Косанчића Ивана. На крају сазнаје да су сви погинули у боју.
Предићева слика из 1919. године овековечила је овај тренутак српске епске поезије и претворила Косовку девојку у један од најпрепознатљивијих симбола српске културе. Она представља милосрђе, пожртвованост, верност и духовну снагу народа у временима страдања.
Кроз векове, лик Косовке девојке постао је симбол српске жене - чувара породице, вере и народног памћења. Њена брига за рањене ратнике не представља само чин доброте, већ и симбол наде, човечности и истрајности. Као мотив који повезује историју, епску поезију и уметност, Косовка девојка остаје трајни симбол Косовског завета и љубави према свом народу.
05/25/2026
Only 6 days until our year end concert! Don’t miss this unforgettable evening of music, dance, song, and tradition. Get your tickets now! 🇷🇸
🗓 May 31, 2026
📍 Glenmore Christian Academy | 5:30 PM
Buy tickets: https://www.eventbrite.ca/e/tamo-gde-se-zemlja-nebom-meri-tickets-1986278330957?aff=oddtdtcreator&keep_tld=true
Бошча // Bošča
Бошча је ручно ткана предња прегача из гњиланског краја (Косовско Поморавље), израђена од памука и вуне. Млађе жене обично носе светлије варијанте, док старије носе тамније боје. Свадбене бошче су знатно раскошније и богато украшене везом од свиле и сребрних нити.
У северозападној Босни, у Крајини, исти назив се односи на традиционалну мараму за главу. Као и њена косовскопоморавска варијанта, крајишка бошча представља важан симбол културног идентитета и често је богато извезена, показујући умеће ткаља и особености локалне традиције.
Ткање бошчи спада у традиционалне домаће занате и део је нематеријалног културног наслеђа српског народа у Косовском Поморављу. Бошче се ткају на хоризонталном разбоју, а израда захтева велико умеће, стрпљење и познавање традиционалних шара, познатих као „зашарак“. Орнаменти се израђују свиленим концем, вуном, срмом, као и сребрним и златним нитима, док се ивице украшавају чипком, шљокицама, перлицама и новчићима.
Бошча није имала само декоративну улогу, већ и снажно обредно и симболичко значење. Носила се приликом свадби, крштења и других свечаности, а често је представљала драгоцен поклон који се даривао младој, свекрви или другим женским члановима породице. Израда једне свечане, невестинске бошче могла је трајати и до петнаест дана непрекидног рада.
05/20/2026
What we carry lives on. 🇷🇸
Tamo gde se zemlja nebom meri
Duh Kosova i Metohije u nama
Where the Land Is Measured by the Heavens
The Spirit of Kosovo and Metohija Within Us
Year-End Concert
🗓 May 31, 2026
📍 Glenmore Christian Academy | 5:30 PM
Buy tickets: https://www.eventbrite.ca/e/tamo-gde-se-zemlja-nebom-meri-tickets-1986278330957?aff=oddtdtcreator&keep_tld=true
Шајкача // Šajkača
Шајкача је традиционална српска капа, препознатљива по свом карактеристичном пресавијеном облику који подсећа на чамац. Потиче из 18. века и носили су је српски војници, нарочито речне трупе познате као „шајкаши“, по којима је и добила име. Временом је постала уобичајени део свакодневне ношње, посебно у руралним крајевима широм Србије.
Обично тамне боје, шајкача је и практична и симболична — пружа заштиту, али истовремено представља српски идентитет, отпорност и снажну повезаност са националном историјом и традицијом.
05/16/2026
Bonjour! ❤️
Our veteran group Drina is joining us in Montreal with
A busy day full of dance and song ahead!
🇷🇸🇨🇦
05/15/2026
Hello from Montreal! ❤️
Groups Dunav and Tisa visiting at Proljetna Folklorijada!
🇷🇸🇨🇦
05/12/2026
This Sunday, SKUD Frula celebrated our Slava, Saint Basil of Ostrog. Thank you to everyone who joined us and especially to those who brought cakes, desserts, and food to share. We are so grateful for everyone who helped make the day beautiful. ❤️💙🤍☦️
—
Ove nedelje, SKUD Frula je proslavila svoju Slavu, Svetog Vasilija Ostroškog. Hvala svima koji su nam se pridružili, a posebno onima koji su doneli kolače, poslastice i hranu za posluženje. Zahvalni smo svima koji su pomogli da ovaj dan bude tako lep. ❤️💙🤍☦️
Click here to claim your Sponsored Listing.
Category
Contact the organization
Address
Calgary, AB