Marks21

Danas se navršava 145 godina od rođenja Dimitrija Tucovića, jednog od predvodnika Srpske socijaldemokratske partije (SSDP), te dalekovidog i značajnog teoretičara radničkog i socijalističkog pokreta na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka. Iako je ovaj period istorije našeg radničkog pokreta danas zasenjen kako sveopštim istorijskim revizionizmom, tako i mnogo poznatijim i dublje istraženim nasleđem jugoslovenske države, on je izuzetno značajan za revolucionarnu levicu danas.

Sećanje na Dimitrija Tucovića Anja Ilić

Deveti maj je Dan pobede nad fašizmom. Milioni ljudi dali su život u Drugom svetskom ratu kako danas ne bismo živeli pod čizmom rasističke, genocidne vlasti Adolfa Hitlera. Nacistička Nemačka poražena je na današnji dan 1945. godine, ali fašizam i dalje nije iskorenjen. Svuda u svetu ponovo jačaju rasistički i nacionalistički pokreti iz kojih izrasta fašistička pretnja.

Kako se svetska kriza kapitalizma produbljuje, tako se iznova kote psi čuvari vladajućeg poretka zaogrnuti plaštom spasa nacije i porodice. Njihova politika moguća je samo zato što kapitalizam u krizi teži rušenju svih oblika solidarnosti. Lako je posle upravljati „prašinom društva“. Fašizam je pokret tih uništenih ljudi koji bi da čvrstom rukom obnovi vlast države i vladajućih klasa.

Tanka je linija između bandi u fantomkama koje ruše zgrade tokom izborne noći i fašističkih huligana na ulicama koji raspiruju mržnju i strahovladu paravojnih jedinica. Jedna drugu podstiču i vuku nas u sve represivnije društveno uređenje.

Neophodno je da svi progresivni ljudi stanu u odbranu elementarnih ljudskih i radničkih prava. Ipak, kako nam istorija pokazuje, do konačne pobede nad fašizmom stići ćemo samo ukoliko srušimo i sistem koji ga rađa – kapitalizam. Zato je potrebno izgraditi revolucionarnu partiju! Pridružite nam se u tom poduhvatu i podržite rad Marks21.

"Nakon promatranja rasprava o zakonu o šumskim krađama u Zemaljskoj skupštini te svjedočenju prizoru jedinstvenosti svih političkih snaga u davanju primata privatnim interesima daljnjom privatizacijom šume, Marx postupno uviđa da se u borbi za demokraciju krije mnogo više od zahtjeva apstraktnih ideja slobode, jednakosti, bratstva."

Demokracija od ideje do revolucije Marxovo poimanje demokracije do 1848. godine

"Međutim, najbolja pohvala ovog filma je histerija ratnih zločinaca kao što je Branimir Glavaš, koji na društvenim mrežama žali što tih krvavih godina nije sproveden „scenarij iz Bukurešta“, te se nada da će se ponovo javiti prilika da određene „figure stavi na svoje mesto“, aludirajući na autore i učesnike dokumentarnog filma Mirotvorac. Tragična istina je da rat predstavlja biznis za one koji uspešno uspevaju da unovče tuđu krv. Takva prilika se upravo javila Glavašu, koji je – po svedočenjima jednog od učesnika filma – na početku rata živeo sa majkom i posedovao razdrndanu Zastavu 101, da bi iz rata izašao kao apsolutni gospodar života i smrti u Slavoniji i jedan od bogatijih ljudi u Hrvatskoj. Nije ni čudo što ni tada – kada su započinjali posao rata, kao ni sada – kada treba odbraniti krvavo stečeno, takvi ljudi nemaju razumevanja za one koji se bore za mir, jer im mirotvorci nisu u interesu."

Film Mirotvorac: povratak Kira i desničarskog nemira Marko M. Ćurčić

Prvi maj nije nastao dekretom vlada, već snagom radnika i radnica koji su odlučili da jedan dan u godini pripadne njima.

Od borbe za osmočasovno radno vreme do simbola međunarodne solidarnosti, Prvi maj je bio više od praznika — bio je dokaz da oni koji su često nevidljivi mogu izaći na ulice, zauzeti javni prostor i pokazati da istoriju ne pišu samo vladari, već i obični ljudi.

Zato Prvi maj nije samo sećanje na prošlost. On je podsećanje da se prava ne poklanjaju — ona se osvajaju. Želimo vam srećan i borben praznik!

Prvi maj - praznik radničke klase!

"Za razliku od drugih javnih praznika, uključujući većinu dotadašnjih ritualnih prigoda radničkog pokreta, Praznik rada nije obilježavao ništa – barem ne izvan dosega anarhističkog utjecaja koji ga je, kao što smo vidjeli, povezivao s čikaškim anarhistima iz 1886. godine. On je govorio samo o budućnosti, koja – za razliku od prošlosti koja proleterijatu nije imala što ponuditi osim loših uspomena („Prošlost da zbrišemo do kraja”, pjevala je Internacionala, ne slučajno) – nudi oslobođenje. Za razliku od tradicionalne religije, „pokret” nije nudio nagradu nakon smrti, već novi Jeruzalem na ovoj zemlji.

Ikonografija Praznika rada, koja je vrlo brzo razvila vlastitu slikovnu i simboličku kulturu, potpuno je bila prema budućnosti orijentirana. Što će ta budućnost donijeti, nije bilo sasvim jasno – samo da će biti dobra i da će neizbježno doći. Srećom po uspjeh Praznika rada, barem jedan put prema toj budućnosti pretvorio je tu priliku u nešto više od demonstracije i festivala."

Rođenje praznika „Sveštenici imaju svoje praznike i radnici moraju imati svoje” govorio je marksistički istoričar Eric Hobsbawm o porijeklu međunarodnog praznika rada. Prevod i izbor teksta priredio Nikica Kolar.

Radnici brane GSP od tajkunske privatizacije

Danas je ispred Skupštine grada održan skup zaposlenih u GSP-u protiv odluke o ukidanju trolejbusa i uvođenju električnih autobusa u vlasništvu tajkuna Miroslava Nikolića. Radnici su izašli kako bi se usprotivili ovoj odluci i poručili da će GSP ostati u rukama radnika i građana, kao i prethodne 134 godine. Gašenje ovih pogona i uvođenje privatnih autobusa nije samo pitanje radnih mesta, već predstavlja i presedan za otimanje svih ostalih linija koje su i dalje u vlasništvu Grada Beograda. Nakon protesta pričali smo sa Mišom Božićem, zavarivačem u GSP-u i članom sindikata „Sloga“, o situaciji u Gradskom saobraćajnom preduzeću, ulozi sindikata i alternativnim modelima upravljanja i vlasništva nad GSP-om. Pozivamo sve ljude da podrže hrabru i iskrenu borbu radnika u GSP-u protiv pljačke, oholosti i nitkovluka vladajućeg režima, njegovih poslušnika i tajkuna koji se bogate na grbači radnog naroda.

Do pobede!

Radnici brane GSP od tajkunske privatizacije (VIDEO)

Danas je ispred Skupštine grada održan skup zaposlenih u GSP-u protiv odluke o ukidanju trolejbusa i uvođenju električnih autobusa u vlasništvu tajkuna Miroslava Nikolića. Radnici su izašli kako bi se usprotivili ovoj odluci i poručili da će GSP ostati u rukama radnika i građana, kao i prethodne 134 godine. Gašenje ovih pogona i uvođenje privatnih autobusa nije samo pitanje radnih mesta, već predstavlja i presedan za otimanje svih ostalih linija koje su i dalje u vlasništvu Grada Beograda. Nakon protesta pričali smo sa Mišom Božićem, zavarivačem u GSP-u i članom sindikata „Sloga“, o situaciji u Gradskom saobraćajnom preduzeću, ulozi sindikata i alternativnim modelima upravljanja i vlasništva nad GSP-om. Pozivamo sve ljude da podrže hrabru i iskrenu borbu radnika u GSP-u protiv pljačke, oholosti i nitkovluka vladajućeg režima, njegovih poslušnika i tajkuna koji se bogate na grbači radnog naroda.

Do pobede!

"Kapitalizam je u svojoj srži koruptivan društveni sistem, jer se zasniva na pljački i razvlašćivanju klase radnika, koja proizvodi sve čime se jedno društvo služi. Pripadnicima vladajuće klase – vlasnicima velikih kompanija, investitorima, političkoj eliti i drugima – nije u interesu da zadovolje potrebe većine ljudi, već da ubiru što veće profite i pune svoje džepove parama na račun tuđeg rada i znoja. U sistemu koji običnog, radnog čoveka svodi samo na alatku za tuđe bogaćenje, korupcija je normalna i visoko isplativa pojava. Dokaz toga su svi investitori koje država nikada nije kaznila, pa makar bili odgovorni i za smrti svojih radnika; svi tajkuni koji, uprkos izrežiranim hapšenjima i javnim skandalima, i dan-danas posluju kao ugledni „biznismeni“; svi političari koji, bez obzira na neizbrisive mrlje u svojim karijerama, već decenijama ne nestaju iz javnog života; svi mafijaši isprepletani s državnim vrhom dok god neupadljivo, i na obostranu korist, obavljaju prljave poslove.
Obrušavanje nadstrešnice u Novom Sadu je kulminacija kapitalističkog modela „razvoja“ privrede i društva kome nas srbijanska vladajuća klasa i njeni strani instruktori podvrgavaju zadnje tri decenije."

U početku beše kapitalizam Anja Ilić (tekst objavljen u Novom Horizontu)

"ICE je, dakle, funkcionisala i pod demokratskom i pod republikanskom administracijom i po tom pitanju se ništa nije menjalo. Čuli su se, za vreme protesta protiv razdvajanja migrantskih porodica davne 2018. godine povici da se ICE zabrani. Američke pogranične službe su otimale maloletnu decu od njihovih roditelja u ime „humanosti“ a ICE je i tu igrao sramotnu ulogu. Istina nije skrivena niti je šokantna, osam godina je prošlo. Američki liberali, lijući krokodilske suze i glumeći zaprepaštenost, žele da sakriju svoje saučesništvo i, samim tim, odgovornost."

"Nasilje ICE stoga nije ekskurs Trampove vladavine već „pojava dugog trajanja“. Mejson- Diksonova linija je do kraja američkog Građanskog rata (1861-1865) delila industrijalizovani Sever od robovlasničkog Juga. Odbegli robovi su često bežali preko ove granice, na Sever, gde su očekivali da budu tretirani kao slobodni građani. Međutim, često bi pripadnici svojevrsnih privatnih plantažerskih paravojski prelazili granicu, otimali ih i vraćali nazad, na Jug, njihovim „gospodarima“. Po porazu Konfederacije nastao je ozloglašeni Kju Kluks Klan, antisemitska i antikatolička organizacija ogrezla u krvi crnog stanovništva. To je isti onaj klan čije se podrške Tramp nikad nije odrekao."

ICE u Americi: stari ili novi fenomen? Aleksandar Novaković, član Društvenog pokreta Plamen